Kako je navedeno, ideja je da svaki nivo uzima prethodne činjenice i gradi ih dalje, dodaje novu tehničku dimenziju, a čitaocu koji ide kroz sve nivoe daje osećaj progresije i "otkrivanja slojeva istine".
Prenosimo objašnjenje za sve nivoe.
Nivo 1/5: Objašnjenje za decu:
Nadstrešnica ispred Železničke stanice u Novom Sadu je bila velika betonska ploča koju su držale metalne žice kao ljuljašku.
Ključni pojam su žice koje su vremenom zarđale i oslabile. Uz to, radnici koji su na njoj radili dodavali su nove delove, pa je postala teža nego što su te žice mogle da izdrže. Kako niko nije na vreme proveravao i popravljao zarđale žice, one su popucale i skoro u istom trenutku kompletan krov je pao.
Nivo 2/5: Objašnjenje za tinejdžere:
Nadstrešnica iznad glavnog ulaza stanice bila je velika betonska ploča mase oko 190 t, dimenzija 48,38 m × 7,05 m × 0,45 m, koja je, osim na stubove, bila obešena o 18 čeličnih zatega.
Ključni pojam su zatege, odnosno konstruktivni element koji se sastoji od vise čeličnih žica koje nose najveći deo sopstvene tezine konstrukcije. U momentu rušenja oko 40 % žica više nije bilo u funkciji zbog korozije (rđe) na spoju zatega i krovnog nosača.
Još 1964. godine na nadstrešnicu je, umesto predviđenog tankog sloja, ugrađen sloj nearmiranog betona koji je bio tezi od projektovanog. Tokom rekonstrukcije 2021 – 2024. ne da nisu uklonjeni slojevi koji su bili preteški, nego nije popravljena ni korozija koja je nastala tokom vremena, a takođe je dodatno opterećena sa još vise novog opterećenja.
Kombinacija oslabljene nosivosti zbog korozije i dodatnog opterećenja dovela je do lančanog pucanja zatega i rušenja nadstrešnice.
Nivo 3/5: Objašnjenje za maturante/brucoše:
Nadstrešnica je bila armiranobetonska ploča na gredama, oslonjena na fasadne stubove i obešena na 18 kosih zatega dužine oko 8,65 m.
Ključni pojam su prednapregnuti kablovi, odnosno nosivi element zatege, sastavljen od šest žica od čelika visoke čvrstoće. Zbog malog poprečnog preseka, ove žice prenose izuzetno velike sile zatezanja, pa su naponi u tim žicama izrazito veliki (napon = sila / površina poprečnog preseka žice).
Kroz nevidljiva mesta godinama vlaga je korodirala ove žice, a korozija zapravo smanjuje efektivni poprečni presek čelicnih žica, čime dodatno povećava napone dok ne dođe do kidanja.
U konkretnom slučaju, opterećenje (sila) je bilo oko 15 % veće od projektovanog, zbog propusta u izvođenju, a veštačenje je pokazalo da je 40 % kablova bilo izvan funkcije u trenutku rušenja zbog propusta da se pregledaju i zamene tokom rekonstrukcije koja je prvi put rđjena nakon 57 godina.
Zbog toga su naponi u preostalim delovima kabla bili otprilike (1 + 0,15) / 0,4 ≈ 2,87 puta veći od projektovanih vrednosti, što je dovelo do trenutnog loma pojedinih kablova i pokrenulo lančani efekat koji je ubrzao kolaps cele konstrukcije.
Nivo 4/5: Objašnjenje za studente (tehničkih fakulteta):
Nadstrešnica je armiranobetonska ploča oslonjena na AB grede; na jednoj strani grede su uklještene u fasadne stubove, a na drugoj su obešene po dve kose zatege dužine oko 8,65 m. Svaka zatega sadrži šest prednapregnutih žica Y1670C nominalne čvrstoće 1670 MPa.
Ključni pojam je mesto koje se nalazi na vezi prednapregnutih žica i anker bloka: zbog manjkavosti u geometriji spoja i loše izvedene hidroizolacije, kondenz je prodirao u zaštitni deo zatege i pokrenuo koroziju kablova, što nije bilo uočljivo vizuelnim pregledom.
Smanjena nosivost zatega dovela je do preraspodele sila i preopterećenja veze poprečne grede i fasadnog stuba. Lom je nastao kada su grede izgubile mogućnost prenosa momenta savijanja u ukljestenju, stvarajući plastični zglob. Otkazivanje uklještenja izazvalo je nagli skok sile u zategama koje su, zbog smanjenog poprečnog preseka doživele krti lom, što je dovelo do progresivnog kolapsa konstrukcije.
Nadzor tokom rekonstrukcije nije prepoznao potrebu za procenom stanja postojeće konstrukcije, niti je sprovedena ozbiljna analiza statičkog sistema tokom rekonstrukcije.
Loše izvedeno mesto koje se nalazi na vezi prednapregnutih žica i anker bloka.
Nivo 5/5: Objašnjenje za stručnjake koji se bave projektovanjem konstrukcija:
Nadrešnica (g. 1963) bila je pravougaona AB ploča statički neodređenog sistema, sa gredama u sistemu g-štapova.
Ključni pojam je u načinu na koji su zatege ankerisane u testerastoj krovnoj ploči: geometrija spoja i lokalno izvedena hidroizolacija ograničili su kontakt kablova sa armiranobetonskom pločom i omogućili stvaranje zazora od 15–20 mm, što je omogućilo razvoj tačkaste i uniformne korozije.
Usled zamora materijala, vodonične krtosti i naponske korozije, poprečni presek žica se smanjivao, a gubici prednaprezanja rasli.
Desetak dana pre kolapsa, prema analizama, ugib bi bio max. Zp=6,6 cm, a FEM analiza pokazuje da je neposredno pred lom ugib mogao da dostigne Zp=12 cm. Iako su zatege bile inicijalno degradirane (više od 50 žica je bilo neaktivno), one su i dalje prenosile opterećenje; nagli otkaz nastupio je kada su poprečne grede izgubile kapacitet uklještenja u spoju sa f. stubovima, formirajući plastični zglob. Povećanje sile u zategama nakon gubitka uklještenja greda dovelo je do njihovog potpunog pucanja i progresivnog kolapsa.
