Hirošima je juče, 6. avgustaa obeležila 76 godina od američkog nuklearnog napada na grad, što je bio prvi takav napad u istoriji čovečanstva.
Gradonačelnik Kazumi Macui pozvao je svetske lidere da se posvete nuklearnom razoružanju isto toliko ozbiljno koliko se bore protiv pandemije korona virusa označenu kao pretnju čovečanstvu.
"Nuklearno oružje, razvijeno za dobijanje ratova, predstavlja pretnju potpunog uništenja a to svakako možemo sprečiti ako sve nacije rade zajedno", rekao je Macui.
Ceremoniji, koja počinje minutom ćutanja tačno u 8.15 po lokalnom vremenu, prisustvovao japanski premijer Jošihide Suga.
Bombarder B-29 "Enola Gej" je 6. avgusta 1945. u 8.15 sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu "Mali dečak", koja je posle 43 sekunde eksplodirala na 600 metara iznad zemlje. Procenjuje se da je temperatura u središtu eksplozije dostigla izmedju 3.000 do 4.000 stepeni Celzijusa.
Bomba, teška oko četiri tone, ubila je sve koji su bili u krugu od 500 metara i uništila 90 odsto grada. Oko 45 minuta posle eksplozije počela je da pada "crna kiša" radioaktivnih čestica.
Tri dana posle bombardovanja Hirošime, SAD su bacile atomsku bombu "Debeli čovek" na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 ljudi, posle čega je Japan kapitulirao 15. avgusta.
Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine.
U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi, od čega 40.000 vojnog osoblja. Danas taj grad ima oko 1,2 miliona stanovnika.
Prema nekim procenama, u napadima na Hirošimu i Nagasaki stradalo je više od 220.000 ljudi.
Svake godine u Hirošimu se uputi 10 miliona origamija ždralova, ptica koje u Japanu predstavljaju simbol dugovečnosti i besmrtnosti.
