On je rekao da Crna Gora treba fokusira na dve stvari - prva je da moraju urgentno da se izaberu sudije Ustavnog suda, te da se ne igraju igre na način da pokušavaju da izvuku politički ustupak kako bi to učinili, a druga stvar je da su potrebni prevremeni izbori i da to treba "hitno uraditi".
Eskobar je, u intervjuu za Atlantski savez na temu "Izgledi za evroatlantski put Zapadnog Balkana", kazao da je veoma zabrinut zato što je Crna Gora izgubila mnogo vremena u procesu pristupanja EU, odnosno zatvaranju poglavlja.
"Nadamo se da će Crna Gora nastaviti biti predvodnica u procesu pristupanja. Sad je izazov što postoji veoma duboka ustavna kriza. Postoje partije koje žele da proguraju izmene Zakona o predsedniku, a bez kvoruma u Ustavnom sudu, tako da ako bi neko želeo da ispita ustavnost ovog akta, ne bi postojao sud koji bi to mogao učiniti", rekao je Eskobar.
Nakon što se izaberu sudije Ustavnog suda i ode se na prevremene izbore, kako dodaje, mora se fokusirati na važne stvari za ljude.
"To su reforma vladavine prava, ekonomija, borba protiv organizovanog kriminala, a ne stvari koje prave podele - ko je Srbin, a ko Crnogorac i ko ide u koju crkvu. Podelili smo te brige privatno, a sad ovo prvi put javno govorim", naveo je Eskobar.
Ustavni sud je već mesecima blokiran i radi samo sa troje sudija, a Demokratska partija socijalista predsednika Mila Đukanovića je uslovila izbor jednog sudije, kako bi se odblokirao rad tog suda i traži dogovor kojim bi se u najkraćem roku utvrdio datum prevremenih parlamentarnih izbora i odustalo od spornih izmena Zakona o predsedniku države kojim su mu smanjena ovlašćenja.
Izborom jednog sudije bi se odblokirao rad Ustavnog suda koji mesecima ima samo troje od sedam sudija i nema kvorum za odlučivanje.
Za izbor u drugom krugu je potrebna većina od 49 poslanika od ukupno 81 poslanika u crnogorskom parlamentu.
Predstavnici Evropske unije i Venecijanske komisije - savetodavnog tela Saveta Evrope, pozvali su na deblokadu Ustavnog suda.
Skupštinska većina predvođena Demokratskim frontom (DF) pokušava da kroz izmene Zakona o predsedniku Republike, obezbedi formiranje treće vlade na čijem bi čelu bio poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić.
Partije koje su podržale izmene zakona kažu da su to učinile da bi se izašlo "iz trenutnog ćorsokaka" i otvorio put Lekiću da sastavi novu vladu.
Zakon je predsednik Milo Đukanović vratio skupštini na ponovno odlučivanje i tražio mišljenje Venecijanske komisije o tom dokumentu. Brojni pravnici tvrde da su izmene zakona neustavne.
Po Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost za predlaganje mandatara za sastavljanje vlade pripada predsedniku.
Spornim izmenama zakona o njegovim nadležnostima parlamentarna većina je taj proces prenela na skupštinu da bi otvorila put Lekiću da sastavi novu vladu, pošto je prethodna vlada premijera Dritana Abazovića u avgustu izgubila podršku većine.
Ustavom nije predviđeno rešenje za stanje u kojem je Crna Gora - kada je vladi, u ovom slučaju premijera Dritana Abazovića, izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik republike odbija da mandat poveri kandidatu parlamentarne većine.
Tanka većina od 41 poslanika medju ukupno 81, predvođena Demokratskim frontom, Demokratama i pokretom URA, tražila je u septembru da se izabere nova vlada s mandatarom Miodragom Lekićem.
Predsednik Đukanović je iz formalnih razloga - zbog neblagovremenog dostavljanja 41 potpisa podrške, odbio da Lekiću da mandat za sastavljanje vlade.
