Likovi i mitovi iz TV-serije "Igre prestola" (The Game of Thrones, HBO) u tolikoj su meri opseli diskurs političara u Evropi da je "bez makar ubrzanog seminara o osnovama te serije, nemoguće pratiti evropsku političku debatu", piše danas grčki sajt vesti Hafingtonpostgris.
Najnovija potvrda uticaja te serije, zasad najpopulanije u kratkoj istoriji "plaćene TV" (Pay TV), jeste veliko istraživanje koje je među 50.000 građana 14 zemalja EU sprovela britanska analitička firma Jugov za Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).
Tom obimnom i podrobnom anketom, pod nazivom "Šta Evropljani zaista žele", pred izbore za Evropski parlament (23-26. maja) utvrđeno je da glasačko telo u EU nije - kako se obično tvrdi - podeljeno na dva velika tabora: liberalne Evropejce i desničarske nacionaliste.
Slika je složenija: evropski glasači se svrstavaju u četiri kategorije koje su analitičari Jugov nazvali po "plemenima", "kućama" iz "Igre prestola".
Prvo "pleme" čine oni koji imaju poverenja u sistem i u svojoj zemlji, i na nivou EU, u Briselu. Ti glasači su mahom u Nemačkoj, Švedskoj, Danskoj, finansijski su dobrostojeći, većinom visoko-obrazovani. Oni "pripadaju" "Kući Stark" i čine 24 odsto izbornog tela EU, ali u Grčkoj ih je svega šest odsto, prenosi Hafpostgris.
Drugo "pleme" su "razočarani evropejisti", utvrđeno je anketom. Oni nemaju nikakvog poverenja u političke sisteme svojih zemalja, ali se nadaju da ih Evropa može "spasti". Najviše ih je u Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Španiji. To je "Kuća Denerisa Targarijena" (Daenerys Targaryen) čiji pripadnici, "Denerijanci", čine takođe 24 odsto glasača u EU, a u Grčkoj 29 odsto.
Treće "pleme" su nacionalisti-evroskeptici koji ne veruju Evropi, dok "spasenje" očekuju od političkih sistema u svojim zemaljama, utvrdio je Jugov. Po terminologiji "Igre prestola", to su "Slobodnjaci" (Free Folk) koji, kao "jezgro glasača ekstremnodesničarskih nacionalista i partija protivnica migracije", čine 14 odsto izbornog tela u EU. U Austriji ih je 31 odsto, u Danskoj 21, u Italiji 20, a u Grčkoj svega tri odsto.
Poslednja, četvrta i najbrojnija grupa su "Vrapci" (Sparronjs), nazvani u TV-seriji po "verskom vođi Čistih", "Visokom Vrapcu" (High Sparronj).
Oni su, piše Hafpostgris, "izgubili poverenje i u nacionalne, i u evropski politički sistem, to su 'žuti prsluci' Evrope, koji očekuju, nadaju se i žele prevrat, potpuni raskid" sa svim sadašnjim.
Oni čine 38 odsto ukupnog broja evro-glasača: u Francuskoj čak 69 odsto, u Grčkoj 61, a u Italiji 29 odsto.
Francuski teoretičar Žak Atali izjavio je da scenario "Igre prestola" "u velikoj meri ukazuje na ono što predosećamo da će naš svet uskoro doživeti: neku vrstu novog Srednjeg veka, punog nasilja, nereda, prirodnih nesreća, gospodara rata i borbe za vlast", prenosi grčki sajt.
Igra prestola opisuje naš svet, kako ga predviđamo posle kraja američkog imperiuma: novi, vatreni Srednji vek u kojem nije stabilna nijedna vlast", rekao je Atali, učesnik retko viđene naučne debate širom zapadnog sveta o nekoj TV-seriji.
O istraživanju njenog uticaja ECFR piše pod naslovom "Stiže li zima u EU?" što je i parafraza naziva jedne od epizoda "Igre prestola", uz konstataciju da se "evropska politika ne kreće od matice ka obodima, koliko spiralno, u svim pravcima", te je "evropski politički pejsaž neredvidivo bojno polje savezništava koja se neprekidno menjaju, uz krajnju nestabilnost".
To tim više što je polovina aketiranih rekla da neće glasati, 15 odsto o tome još nije odlučilo, a od 35 odsto koji nameravaju da glasaju, dve trećine još nije odlučilo za koga će - sve u svemu čak 149 miliona glasača u EU.
