Odluka predsednice Predstavničkog doma SAD i jedne od liderki Demokratske partije Nensi Pelozi da se pokrene postupak za opoziv predsednika Donalda Trampa, iako verovatno neće dovesti do njegovog opoziva, riskantan je politički potez koji može dodatno polarizovati duboko podeljenu naciju i imati veliki značaj za predsedničke izbore sledeće godine, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Pokretanje formalne istrage o opozivu Trampa gurnulo je duboko podeljenu naciju u sukob Kongresa i predsednika u izbornoj godini, ističe agencija Asošiejtid pres (AP).
Istraga se fokusira na to da li je Tramp zloupotrebio predsednička ovlašćenja i tražio pomoć strane vlade da oslabi mogućeg rivala na predsedničkim izborima Džoa Bajdena i poveća svoje šanse na predsedničkim izborima sledeće godine, ukazuje AP, dodajući da je Pelozi rekla da je takav postupak "izdaja zakletve" i da niko nije iznad zakona.
Istraga o opozivu, čemu se Pelozi dosad opirala i posle višemesečnih istraga demokrata o Trampovoj administraciji, dovodi Demokratsku partiju u najdirektniji i najkonsekventniji sukob s predsednikom, unoseći duboku neizvesnost u kampanju za izbore 2020, ali i, kako ocenjuje AP, ponovo stavlja na probu sistem kontrole vlasti u SAD.
Tramp uživa u sukobima i praktično je izazivao demokrate na ovakav korak, uveren da će postupak za opoziv pre ojačati nego umanjiti njegovu političku podršku, ističe AP i ukazuje da će na demokratama biti teret da pridobiju javnost umornu od skandala.
Britanski Gardijan ukazuje da je neimenovani uzbunjivač iz američke obaveštajne službe u avgustu uložio žalbu, posle čega se u medijima pojavila informacija da je video ili čuo nešto što je kod njega izazvalo "urgentnu zabrinutost".
Potom su se pojavili navodi da je Tramp tražio od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ispita aktivnosti Bajdenovog sina Hantera koji je bio u odboru ukrajinske energetske kompanije. Gardijan navodi da je vlasnik kompanije bio pod istragom ukrajinskog tužilaštva i da su SAD, dok je Bajden bio potpredsednik, i druge zapadne zemlje tražile od Ukrajine da smeni glavnog tužioca.
Trampove tvrdnje, navodi Gardijan, deluju da su politički motivisane, pošto je Bajden favorit za predsedničku nominaciju demokrata, dok ankete pokazuju da bi lako mogao da pobedi Trampa.
Slučaj je ozbiljan pošto je nelegalno da predizborna kampanja dobija "stvari od vrednosti" od stranih vlada, ističe list. Demokrate kažu da se istraga protiv političkog rivala svodi na stvar od vrednosti, a takođe je sugerisano da je Tramp možda zapretio uskraćivanjem vojne pomoći Ukrajini. Oko mesec dana pre spornog razgovora Trampa i Zelenskog, SAD su odložile 250 miliona takve pomoći. Novac je oslobođen ovog meseca, pošto su objavljeni navodi uzbunjivača.
Impičment, odnosno opoziv je u suštini podizanje optužnice u Predstavničkom domu protiv predsednika, kome posle po tačkama optužnice treba da se sudi u Senatu, objašnjava CNN, ukazujući da je sve verovatnije da će u donjem domu, gde demokrate imaju većinu, biti izglasano podizanje optužnice, ali da je malo verovatno da će gornji dom, gde su republikanci u većini, izglasati da se Tramp ukloni iz Bele kuće.
Utoliko izglasavanje impičmenta ne znači automatski opoziv predsednika. CNN podseća da je protiv predsednika Bila Klintona 1998. i Endrua Džonsona 1868. izglasan impičment, tj. opoziv u Predstavničkom domu, ali da su oslobođeni u Senatu. Postupak za opoziv je pokrenut i protiv predsednika Ričarda Niksona 1974, ali je on podneo ostavku pre glasanja pošto je saznao da ga neće podržati njegovi republikanci.
Pelozi je naložila da šest odbora Predstavničkog doma ispitaju Trampove postupke u okviru istrage o opozivu, ističe CNN i ukazuje da prekršaji za opoziv, prema Ustavu SAD, uključuju "izdaju, podmićivanje ili druge zločine i prestupe", ali šta tačno obuhvataju poslednje dve stavke je predmet žive debate kroz istoriju SAD.
Tokom istrage o opozivu, odbor Predstavničkog doma, obično Odbor za pravosuđe, sprovodi istragu da li ponašanje federalnog zvaničnika, što uključuje predsednika, nalaže impičment. Posle istrage, odbor navodi članove optužnice i glasa da li da ih prosledi Predstavničkom domu gde je potrebna prosta većina. Pošto demokrate imaju komotnu većinu u Predstavničkom domu, mogu da si dozvole i da 18 njihovih članova na glasa za opoziv.
Ako proces stigne do Senata, senatori postaju porotnici a suđenjem predsedava predsednik Vrhovnog suda SAD. Pored toga što republikanci imaju većinu od 53 naspram 45 demokrata uz koje obično staju i dva nezavisna senatora, ukazuje CNN, za uklanjanje predsednika s položaja je potrebna supervećina, što znači da 67 senatora mora da se saglasi da Tramp bude uklonjen, odnosno da se 20 republikanskih senatora okrene protiv predsednika, a zasad nijedan nije rekao ništa što bi ličilo na podršku impičmentu tj. opozivu.
Portal Politiko piše da je Tramp žestoko reagovao na najavu pokretanja procedure za impičment u nizu poruka na Tviteru optužujući Pelozi da ga ometa dok nastupa na Generalnoj skupštini UN "smećem s lovom na veštice", ali i ukazuje da je Bela kuća ozbiljnije shvatila pokretanje procedure.
Tramp je pre najave Pelozi rekao da će objaviti potpuni i neredigovani transkript razgovora s ukrajinskim predsednikom, ali je predsednica donjeg doma rekla da to neće biti dovoljno i da zahteva da se cela žalba uzbunjivača preda kada vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe bude svedočio, što treba da bude ove nedelje.
Tramp je takođe ocenio da je procedura za impičment "zlostavljanje predsednika".
S druge strane, Bela kuća se sprema da do kraja nedelje prosledi Kongresu žalbu uzbunjivača koji je svojim nadređenima skrenuo pažnju na sporan razgovor, kao i izveštaj generalnog inspektora koji su u centru skandala, rekli su za Politiko zvaničnici administracije, što je zaokret u stavu administracije koja je prethodno odbila da kongresmenima preda dokumenta.
Taj potez, ističe Politiko, pokazuje nivo ozbiljnosti kojim administracija sada pristupa postupku za opoziv, iako je Tramo pokušao da minimizira istragu kao "lov na veštice" ili "zlostavljanje predsednika".
BBC navodi da su lideri demokrata u Predstavničkom domu mesecima igrali igru da uvere i one koji podržavaju i one koji se protive formalnoj istrazi za impičment predsednika, da misle da će dobiti šta žele, dodajući da je ta strategija ukazivala na strah Pelozi i drugih da bi pokretanje impičmenta ugrozilo umerene demokrate koji se suočavaju s teškom borbom na izborima za Kongres sledeće godine, kada budu održani i predsednički izbori.
Računica se izgleda promenila posle novi otkrića o Trampovim kontaktima s ukrajinskim predsednikom, pa su i umerene demokrate podržale pokretanje impičmenta, zbog čega je Pelozi, za koju se smatra da pronicljivo procenjuje raspoloženje svog biračkog tela, donela odluku da se više ne protivi impičmentu.
Agencija Frans pres ocenjuje da je najava demokrata o formalnoj istrazi za impičment predsednika gambit s visokim ulozima i neizvesnim posledicama. Mada su za impičment potrebni čvrsti dokazi, sam proces je po svojoj prirodi veoma politički, a ne krivični, navodi AFP i ukazuje da su u prethodnim procedurama za impičment, podrška i protivljenje išli po partijskim linijama, mada su u Niksonovom slučaju prekršaji bili toliko nečuveni da je podrška republikanaca brzo nestala.
Ulozi u debati o opozivu su očigledni po predsednika i njegove republikance, ali su znatni i za demokrate, ističe vašingtonski urednik Volstrit džurnala Džerald Seib.
Otpor Pelozi na pritiske liberalne baze Demokratske partije da pokrene impičment predsednika potpuno se slomio kada je sedam novih članova Predstavničkog doma iz redova demokrata u Vašington postu (The Njashington Post) tražilo da se pokrene procedura, ocenjuje urednik u konzervativnom listu, dodajući da je svih sedam služilo u vojsci ili bezbednosnim službama, pri čemu su oni politički umereni i dolaze iz okruga koji nisu uporišta demokrata. Štaviše, u četiri od sedam je Tramp pobedio 2016.
Ankete pokazuju da među demokratama postoji određena podrška za opoziv, ali da je značajan skepticizam među nezavisnim glasačima, a podrška među republikancima nikakva. Ti brojevi bi se međutim, kako ukazuje Seib, mogli promeniti s rastom dokaza o prestupima predsednika. Demokrate kažu da je podrška za impičment Niksona bila niska dok Kongres nije krenuo s medijski praćenim saslušanjima, što je promenilo javno mnjenje i primoralo ga da podnese ostavku.
S druge strane, dodaje se u analizi, demokrate mogu biti sigurne da će Tramp iskoristiti dramu oko impičmenta da da ulije dodatnu energiju u podršku svoje biračke baze – predsednik će predstaviti proces za impičment kao dokaz da se na svakom koraku susreće s vašingtonskom močvarom i da njegovi protivnici pokušavaju da ga zaustave dok nastavlja da drma politički establišment.
Tramp sebe predstavlja kao žrtvu establišmenta, tako da će se procedura za impičment uklopiti u njegov politički narativ i neizbežno će biti i deo predsedničke kampanje 2020, što će dalje polarizovati baze dve partije, posebno ako kandidat demokrata bude Bajden. Republikanci će insistirati da svaka istraga predsednika mora obuhvatiti i istragu šta je Bajdenov sin radio u Ukrajini i da li je imao pomoć oca, što će demokrate teško blokirati, zaključuje urednik u Volstrit džurnalu.
S druge strane, Njujork tajms ocenjuje da lideri demokrata veruju da su nove optužbe protiv Trampa jednostavne i dovoljno ozbiljne da ih prihvati javnost koja je dosad bila izložena kompleksnim optužbama i protivoptužbama sukobljenih strana u Vašingtonu.
Za razliku od nejasnoća u izveštaju specijalnog savetnika Roberta Mulera o mešanju Rusije u izbore 2016, demokrate, kako navodi list, misle da je sadašnja situacija potpuno jasna – Tramp je odbijao da preda Kongresu žalbu uzbunjivača iako to nalaže zakon, zajedno s mogućnošću da je koristio američku vojnu pomoć kao ulog da od Ukrajine dobije istragu o političkom rivalu.
I Njujork tajms ukazuje da pokretanje istrage nosi politički rizik za demokrate, pošto će omogućiti Trampu i republikancima da tvrde da demokrate kinje predsednika radi stranačke dobiti.
Republikanci su platili veliku političku cenu kada su tražili opoziv Klintona 1998. gubitkom mesta na izborima za Kongres i neki analitičari veruju da bi to isto moglo da se desi i demokratama. Ali, ukazuje liberalni njujorški list, Pelozi i drugi lideri demokrata su, s bukom u partiji da se uradi nešto zbog Trampovih postupaka s Ukrajinom, bili suočeni s mogućnošću da bi ih nedelovanje moglo koštati više kod svoje baze nego što bi traženje opoziva moglo da nanese štetu među republikanskim i nezavisnim glasačima.
