Taj poverljivi izveštaj, prosleđen državama članicama agencije, ukazuje i na to da vlada u Teheranu nastavlja sa sprečavanjem nekoliko najiskusnijih inspektora IAEA da nadziru iranski nuklearni program.
Teheran, dodaje se, i dalje nije napredovao na planu objašnjavanja uranijumskih čestica nastalih ljudskom obradom koje su pronađene na dve lokacije.
IAEA je u tromesečnom izveštaju procenila da su od 10. februara ukupne zalihe obogaćenog uranijuma u Iranu iznosile 5.525,5 kilograma, što je povećanje od 1.038,7 kilograma u odnosu na poslednji kvartalni izveštaj iz novembra.
Procenjuje se da Iran ima 121,5 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće, što predstavlja smanjenje od 6,8 kilograma u odnosu na poslednji izveštaj iz novembra 2023. godine.
Smanjenje je rezultat toga što je Iran poslednjih nedelja razblažio deo svog 60-odstotno obogaćenog uranijuma materijalom nižeg kvaliteta.
Prema definiciji IAEA, oko 42 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto jeste količina pri kojoj je stvaranje jednog atomskog oružja teoretski moguće.
Čistoća od 60 odsto je samo kratak, tehnički korak do nivoa od 90 odsto koji se koristi za nuklearno oružje.
U periodu između juna i novembra prošle godine, Iran je usporio obogaćivanje na tri kilograma mesečno, ali je potom ponovo povećao stopu na devet kilograma krajem godine, izvestila je IAEA.
Prema prvobitnom nuklearnom sporazumu sa svetskim silama 2015. godine, Iranu je bilo dozvoljeno da obogati uranijum samo do 3,67 odsto čistoće, da održava zalihe uranijuma od 300 kilograma i da koristi samo osnovne IR-1 centrifuge za obogaćivanje, u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.
Inspektori UN-a su imali zadatak da prate program.
Godine 2018, tadašnji predsednik Donald Tramp jednostrano je povukao SAD iz sporazuma, rekavši da će pregovarati o boljem sporazumu, ali to se nije dogodilo.
Iran je počeo da krši uslove sporazuma godinu dana kasnije.
Sadašnji predsednik SAD Džozef Bajden rekao je da je spreman da ponovo uđe u nuklearni sporazum sa Iranom, ali su formalni pregovori o mapi puta da se dotle dođe propali u avgustu 2022. godine. U međuvremenu, globalne političke okolnosti su se promenile i tenzije na Bliskom istoku značajno su se povećale, čineći komplikovanijom nuklearnu diplomatiju sa Iranom.
Iran poodavno poriče da je ikada želeo da proizvede nuklearno oružje i nastavlja da insistira na tome kako je njegov nuklearni program u potpunosti namenjen za miroljubive svrhe, kao što su energetika ili medicina.
Međutim, generalni direktor IAEA je prošle godine upozorio da Teheran ima dovoljno obogaćenog uranijuma za "nekoliko" nuklearnih bombi - ako odluči da ih napravi.
Iranu će verovatno biti potrebni meseci da napravi nuklearno oružje, smatraju stručnjaci za tematiku širenja tog oružja.
