Izveštaj IAEA donosi blago popuštanje pritiska na Teheran, koji je značajno ubzao razvoj svog nuklearnog programa otkako su se SAD 2018. godine, kada je predsednik bio Donlad Tramp (Donald Trump), povukle iz sporazuma Irana sa svetskim silama. Ipak, ponašanje vlasti Islamske republike uznemirava eksperte za problematiku neširenja nuklearnog oružja.
U poverljivom kvartalnom izveštaju se navodi da inspektori IAEA više nemaju pitanja o uranijumskim česticama iz podzemnog iranskog postrojenja Fordo za koje je otkriveno da su obogaćene do nivoa od 83,7 odsto što je poslednjih meseci dovelo do tenzija u odnosima sa Iranom, jer kada se uranijum obogati do nivoa od 90 odsto, podoban je za korišćenje u nuklearnom oružju.
Iran je naveo da su sporne čestice nusproizvod tekućeg procesa obogaćivanja u kojem može doći do promenljivog nivoa obogaćenosti tog radioaktivnog metala.
"Agencija je obavestila Iran da je, pošto je proverila podatke, utvrdila da dobijene informacije nisu nekonzistentne sa objašnjenjem Irana... pa agencija u ovom trenutku nema daljih pitanja u vezi sa ovom temom", navodi se u izveštaju.
IAEA piše da su istražitelji zatvorili istragu u vezi s tragovima veštački proizvedenog uranijuma nađenog u Marivanu, kraj grada Abadeha, 500 kilometara jugoistično od Teherana.
Eksperti su više puta povezivali Marivan s tajnim vojnim nuklearnim programom Teherana i optuživali Iran za izvođenje testova s jakim eksplozivom početkom pe dve decenije, a u izveštaju se pominje da je "Iran izvodio te eksperimente.
Takođe se pominje da je "druga zemlja članica (IAEA)" upravljala jednim rudnikom u ovoj oblasti tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka za vreme vladavine šaha Mohameda Reze Pahlavija. Nijwe rečeno koja je to zemlja.
Iran tvrdi da sporni tragovi uranijuma možda potiču od "laboratorijskih instrumenata i opreme" koju su rudari koristili u to vreme, a IAEA je to izjašnjenje Teherana nazvala "mogućim objašnjenjem".
