Novo istraživanje pokazalo je da su ljudi koristili kakao u Južnoj Americi pre 5.400 godina, što je znatno više nego što se dosad mislilo o upotrebi biljke od koje se sada najviše pravi čokolada.
Testovi su pokazali tragove kakaa u predmetima s arheološke lokacije u Ekvadoru, navodi se u objavljenoj studiji u Nejčer ekolodži end evolušn (Nature Ecology & Evolution).
Studija pokazuje da je izgleda kakao odomaćen 1.500 godina pre nego na lokacijama u Centralnoj Americi za koje se dosad znalo, preneo je Asošiejted pres.
"To je najranija lokacija s uzgajanim kakaom", rekao je Kameron Meknil s Leman koledža u Njujorku, koji nije bio uključen u istraživanje.
Drevne južnoameričke civilizacije verovatno nisu koristile kakao za pravljenje čokolade pošto nema potvrde da su ga starosedelački narodi u regionu koristili na taj način, naveli su istraživači s kanadskog Univerzitet Britanske Kolumbije.
Testovi međutim pokazuju da su stari narodi koristili kakaovo seme. Seme je deo zrna koji se koristi za pravljenje čokolade.
Starosedelački narodi u regionu gornjeg Amazona danas koriste kakao za fermentisana pića i sokove, i tako je verovatno korišćen pre više hiljada godina, navode istraživači.
Naučnici se većinom slažu da je kakao prvi put korišćen u Južnoj Americi a ne u Centralnoj Americi kako se ranije verovalo, što potvrđuju i novi podaci objavljeni u Nejčer ekolodži end evolušn.
Tri vrste testova su rađene na predmetima s lokacije Santa Ana-La Florida u Ekvadoru. Jedan je rađen radi traženja prisustva teobromina, ključnog sastojka kakaa drugim su tražene čestitice koje bi pomogle da se identifikuje upotreba te biljke a treći je DNK test radi identifikovanja kakaa.
Ostaci jednog keramičkog predmeta, za koji je procenjeno da je star 5.310 do 5.440 godina, bili su pozitivni na kakao u sve tri metode.
Još nije jasno kako se upotreba kakaa proširila s Južne na Centralnu Ameriku. Do vremena kada su španski istraživači stigli u Centralnu Ameriku krajem 15. veka, tamošnji narodi su pravili tople i hladne čokoladne napitke sa začinima, često s penom.
"Veći deo modernog perioda, to je bio napitak", rekla je Marsi Norton, istoričarka s Univerziteta Pensilvanija i autorka knjige "Sacred Gifts, Profane Pleasures: A History of Tobačo and Ćocolate in the Atlantic Njorld".
Čokolanda pića u Centalnoj Americi često su pravljena s kukuruzom i razlikuju se od tople čokolade koja se sada prodaje u skoro celom svetu. U tom piću nije bilo mleka, rekla je Norton, dodajući da se kao zaslađivač koristio med.
Do kraja 16. veka kakao je počeo redovno da se uvozi u Španiju odakle se proširio po ostalim evropskim zemljama gde je počeo da se meša s mlekom. Tek u 19. veku je unapređivanjem proizvodnje u Holandiji čokolada poslala čvrst proizvod, rekla je Norton.
