On je sa 18,6 miliona dinara u 2022. godini porastao na 25,9 miliona tokom 2023. godine.
Iz objavljenih bilansa, čije rubrike su uglavnom prazne, jasno je da ovo preduzeće ništa ne radi, pa su poslovni prihodi kao i 2022. godine bili nula dinara.
Prihoda nema, ali rashodi su prošle godine bili nešto veći od 22 miliona dinara i pretežni deo otišao je na troškove zarada i naknada zaposlenima čiji broj se nije menjao od početka poslovanja i broji njih četvoro.
Podsetimo, ugovor o izgradnji ove fabrike potpisan je jeseni 2021. godine, a krajem te godine osnovano je i zajedničko preduzeće, Life biotech, u čijem vlasništvu je fabrika za koju se najavljivalo da će već 2022. početi sa proizvodnjom vakcina.
Doduše, u prvoj fazi bi se u njoj samo punile vakcine, a potom bi se organizovala i celokupna proizvodnja, najavljivao se svojevremeno predsednik Srbije nazivajući je „regionalnim čudom“ i „srpskim ponosom“.
Farbika, u međuvremenu, jeste izgrađena, ali proizvodnja nije počela.
Dalje planove niko ne objašnjava, a prema javno dostupnim podacima, fabrika Life biotech je aktivna. I dalje je u vlasništvu Srbije koja poseduje 33 odsto udela i kompanije Hayat biotech, registrovane u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koja je vlasnik 67 odsto kapitala.
Na sajtu APR-a vidi se i da fabrika vakcina ima četiri zaposlena, a čak tri direktora. Pošto je, prema pisanju medija, Hayat biotech u zajedničkom vlasništvu arapske kompanije Group 42 i kineskog Sinofarma, direktori ovdašnje firme su Naser Ali Khameis Alyammahi, državljanin UAE, Li Li, kineski državljanin i Nikola Rudović, iz Srbije.
Izgradnju plaćali poreski obveznici, zgrada zjapi prazna
U nedavno objavljenoj analizi Politika javnih investicija u Srbiji i Fiskalni savet Srbije ukazuje na netransparentnost i javne troškove kada je u pitanju ova fabrika.
Fiskalni savet ovu investiciju prepoznaje kao ulaganje diskutabilne opravdanosti do koje dolazi jer postoji prilična proizvoljnost u selekciji projekata koji će se graditi.
„Farbika vakcina je finansirana, između ostalog, i budžetskim novcem Srbije i Grada Beograda. Do danas ova fabrika nije upotrebljena za izvornu namenu proizvodnje kovid vakcina, niti je modifikovana za proizvodnju redovnih vakcina ili drugih medicinskih sredstava, a generiše rashode koji se pokrivaju sredstvima poreskih obveznika“, navodi se u analizi ove institucije.
Do sada je u neefikasnu investiciju kakva je fabrika vakcina, prema analizi Fiskalnog saveta, utrošeno blizu 50 miliona evra budžetskog novca.
„Od 2019. do 2023. Srbija je uložila u zdravstvo osetno više od proseka zemalja centralne i istočne Evrope. Ipak, smanjenje jaza u kvalitetu zdravstvene infrastrukture za tim zemljama nije ostvareno u meri u kojoj je moglo.
U nedavnom periodu, izgrađeni su objekti koji se ne koriste u punom kapacitetu ili su potpuno neupotrebljeni. Fabrika vakcina koštala je blizu 50 miliona evra i prema podacima iz budžeta, troškovi i dalje rastu…“.
Drugim rečima, Fiskalni savet ukazuje da je izgradnja tih objekata zahtevala ozbiljna sredstva iz budžeta, a da se oni, pak, nakon što su izgrađeni ne koriste nikako ili barem ne u dovoljnoj meri.
Čudna nadležnost Ministarstva odbrane
Fabrika vakcina nalazi se u Zemunu, ali je firma u čijem je ona vlasništvu, zvanično registrovana na adresi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u ulici Jovana Marinovića, na broju 2.
Od samog početka vodi se kao vojni objekat. Njenom izgradnjom rukovodilo je Ministarstvo odbrane, pa su egzaktni podaci o ulaganjima Srbije u fabriku u kojoj ima trećinu vlasništva, uglavnom prolazili ispod radara, označavani kao poverljivi što je recept kada je u pitanju sistem bezbednosti.
Na nedovoljnu transparentnost ovih utrošaka, uostalom, upozorio je i Fiskalni savet, pa je zato i njihova procena da je reč o najmanje oko 50 miliona evra.
Ono što se, međutim, može zaključiti iz izveštaja Državne revizorske institucije koja je radila analizu budžeta nadležnog Ministarstva u ovom slučaju, jeste da je inicijalno planirani iznos, tokom dve godine izgradnje fabrike, uvećavan preusmeravanjem para sa drugih projekata, preko budžetske rezerve.
Nesumnjivo je da je iz budžeta države u 2022. za izgradnju fabrike odvojeno 1,93 milijardi dinara (oko 16,5 miliona evra), dok je godinu dana ranije to bilo 2,31 milijardu dinara (gotovo 20 miliona evra).
Pored ovog, poznato je i da je iz budžeta grada, koji je bio nadležan za izgradnju infrastrukture na lokaciji na kojoj je fabrika, izdvajan ne mali novac za ovaj projekat.
Čak i krajem prošle godine, grad je izvojio više od 400.000 evra za „tehničku dokumentaciju“, a novac je izdvajan i tokom 2021. i 2022.
I predsednik Srbije, ali i drugi nadležni organi najavljivali su da će fabrika nakon što počne sa radom u aprilu 2022. proizvoditi 30 miliona vakcina godišnje.
Iako se znalo od samog starta da je fabrika zajednički projekat Srbije, UAE i Kine, nije poznato koliko su većinski vlasnici firme Life biotech uložili u njenu izgradnju.
Izvođač radova na ovom objektu bila je kompanija Termomont biznismena Dejana Burčula, poznata, između ostalog, i po tome što je gradila kovid bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, ali i druge državne infrastrukturne projekte.
Njima je, pored izgradnje, poverena i izrada projektne dokumentacije, a ceo posao izgradnje procenjen je na 25 miliona evra.
Ništa bolje ni sa kovid bolnicom
U nedavnoj analizi, Fiskalni savet kao loš primer državnog investiranja u zdravstvo navodi i kovid bolnicu u Batajnici. Prema njihovoj proceni, ovaj najveći novoizgrađeni zdravstveni objekat u toku pandemije, koštao je državu, takođe 50 miliona evra, a bio je u funkciji samo tokom trajanja kovid krize.
„Pitanje je da li je izgradnja ovih kapaciteta bila plod strateškog promišljanja ili ad hok odluka. Ključni problem predstavlja činjenica da u srpskom zdravstvu i dalje izostaje sistemska orijentacija ka infrastrukturnim poboljšanjima, a tek u vanrednim okolnostima nadležni organi uoče potrebu da se investicije povećaju. Izgrađene bolnice u Batajnici i Kruševcu, tokom 2020, odnosno u Novom Sadu tokom 2021. jesu doprinele zbrinjavanju zaraženih, ali više od 100 miliona evra potrošenih na njihovu izgradnju i opremanje govore koliko naš sistem nije bio spreman na situaciju kakva je pandemija“, konstatuje se u analizi Fiskalnog saveta.
Podsetimo, i kovid bolnice bile su vojni objekti, u nadležnosti i pod kontrolom Ministarstva odbrane, a gradila ih je kompanija Dejana Burčula, Termomont, u javnosti poznata kao bliska vladajućoj političkoj opciji.
Petrica Đaković
