Kako je saga o Vučiću i Putinu od „bili smo sami, a on je svirao klavir“ došla do „gužve u šesnaestercu“

“Gužva je u šesnaestercu”, pokušao je Vučić da bude duhovit, a da li će ova šala koštati Srbiju, pre svega, po pitanju nabavke ruskog gasa ostaje da vidimo. Mišljenje sagovornika “Nove” je da je ovo pokušaj srpskog predsednika da izađe iz naoko bezizlazne situacije.

Od deljenja ordena, preko egzaltiranih priča o dobrodošlici koja mu je iskazana u Moskvi, bajkovitim prepričavanjima trenutka kad ga Vladimir Vladimirovič ispraća, dugo stoji i maše, preko rata u Ukrajini i čvrste odluke o neuvođenju sankcija Moskvi, dođosmo i do “posprdne odjave” za ruskog predsednika.

Šta se tačno desilo?

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin sastao se s Vladimirom Putinom u sredu u Vladivostoku, na marginama Istočnog foruma.

U ovom razgovoru, Putin je uputio poziv Aleksandru Vučiću.

“Prenesite pozdrave predsedniku Vučiću. Čekamo ga na događajima u okviru sastanka lidera BRIKS u Kazanju u formatu BRIKS ‘autrič’. Poslali smo vam poziv, nadam se da će ga gospodin predsednik prihvatiti“, poručio je Putin.

Dan kasnije, Aleksandar Vučić odgovara u stilu “hvala, ali ne hvala”.

Predsednik Srbije je ovim povodom rekao da je još pre desetak dana dobio poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da se pridruži samitu BRIKS, ali da baš tada ima važne goste iz inostranstva.

“Imamo mnogo važnih poseta, kako to klinci kažu – gužva u šesnaestercu. Hvala ljudima iz BRIKS-a na pozivu i predsedniku Putinu. Imamo i Njujork, i već sada znam da ću imati razgovore sa najmanje šest predsednika i sa najmanje sedam ili osam premijera na marginama sednice generalne skupštine UN“, rekao je Vučić novinarima.

On je naveo i da Beograd obeležava 80 godina od oslobođenja 20. oktobra, dodajući da će tada biti priređeni brojni programi i planovi.

„Ne zaboravite da je 80-godišnjica oslobođenja Beograda 20. oktobra i Crvena armija je ta koja je najvećim delom uz pomoć naših trupa oslobodila Beograd i donela slobodu našoj zemlji zajedno i sa Rusijom i svima drugima koji su učestvovali u oslobađanju“, kazao je Vučić.

Da li je ovo kraj bratskog odnosa dva predsednika, rano je suditi. Međutim, bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić smatra da je odgovor drzak koliko i poziv.

Ima li posledica

“Moram da kažem da sam mnogo razmišljao o tome kako će Vučić da izbegne Kazanj, jer bi njegovo prisustvo na ovom sastanku bio zaista veliki iskorak prema Rusiji i Istoku. To bi predstavljalo negaciju onoga što je radio do sad prema Zapadu i ne postoj način na koji bi pred njima mogao da se opravda za tako nešto.

Vučić se i inače nalazi u jedom začaranom krugu, a odazak u Kazanj bi predstavljao ogromnu provokaciju za Ameriku i Evropsku uniju, jer to je nešto što nijedna zemlja kandidat za članstvo u EU nije i ne bi uradila”, kaže Đukić za Novu i dalje navodi:

“Očito je i on sam mnogo razmišljao o tom pozivu, jer su najave da će biti na spisku zvanica došle mnogo pre zvaničnog poziva. O tome se pričalo još pre nekoliko meseci. Dakle, imao je dosta vremena, a sad da li je izabrao najsrećniji način da odgovori videćemo od reakcije Moskve.

Sigurno je da Kremlj neće biti zadovoljan Vučićevim odbijanjem poziva, ali moram da kažem da je on od početka bio vrlo drzak. Poziv je stigao i onima koji treba i onima koji ne treba da budu na tom sastanku. To je pokušaj da se od BRIKS, te kule papira, napravi nekakav džin. A on to nije”.

Govoreći o mogućim posledicama, Đukić kaže da nije siguran da ih neće biti.

“To može biti svašta, od gasa do Kosova. Putin jeste spominjao da naš ugovor za gas ističe 2025, međutim, Srbija ima alternativu. Da dodam, to što imamo alternativu nije zasluga naša, već Zapada. A što se Kosova tiče, ja sam sve vreme ubeđen da su u celu tu priču itekako umešani ruski interesi”, zaključuje Đukić.

„Znao je Putin da Vučić ne sme da dođe u Kazanj. Zato mu je i poslao po Vulinu taj svilen gajtan u obliku poziva koji ne sme da prihvati. Samo je čekao kako će da se pravda. A pravdanje je groteskno. Kaže Vučić da ne može u Kazanj od 22. do 24. oktobra jer ima obaveza, mora na Generalnu skupštinu UN.

Ali ta sesija Generalne skupštine se inače dešava mesec dana ranije od 24. do 28. septembra. Računa Vučić da je bolje da izgleda da se zabrojao nego da kaže da ne može da se viđa sa Putinom, jer se u to vreme viđa sa Donaldom Tuskom ili da mu prizna da ne sme da se vidi s njim. I onaj orden sa kojim se hvalio više ne pominje“, naveo je Ponoš.

U svakom slučaju, retki su oni koji su očekivali da saga o Vučiću i Putinu dođe do ovakvog zapleta.

Potrebno je samo se podsetiti svih kazivanja našeg predsednika o Vladimiru Putinu, pa da bude jasno da tu nešto odavno ne štima.

“Bili smo sami, a on je svirao klavir”

Još u finišu predizborne kampanje 2017, Vučić je govorio o odnosu sa stranim državnicima, pa i o Putinu. Na samom kraju te godine bio je u poseti Moskvi, a predsednik Srbije je govoreći o tome posebno skrenuo pažnju na rusko gostoprimstvo.

“Čitave ulice u centru grada čistili su kada mi prolazimo. Prosto da se osećate neprijatno od načina koliko su želeli da ukažu poštovanje Srbiji, ne meni ili bilo kome od nas, već našoj zemlji i našem narodu. Sutra će biti naš najduži susret, dva i po sata”, pričao je tad Vučić.

Početkom 2019, pred dolazak Vladimira Putina u Srbiju, isticao je da mu orden Aleksandra Nevskog, koji će mu tom prilikom uručiti predsednik Rusije, znači mnogo, da obavezuje za budućnost, a evocirao je uspomene na njihove ranije susrete. Pričao je o tome kako ga je Putin primio u svojoj kući, da su bili sami, a predsednik Rusije je svirao klavir.

“Jedanput kada sam otišao kod njega, da bi to ljudi razumeli, kod njega kući, kupio sam jednu posebnu ikonu. Za njega. I to je bilo jedini put kada me je primio u svojoj kući. Bilo je kasno uveče, oko, mislim 22.45, kad sam ušao kod njega.

Bili smo sami, on je svirao klavir i sad ja sam pogazio sve protokole što se teško dešava u Rusiji, uspeo sam da iznesem ikonu koju sam kupio. On je ustao i pokazao i poverenje, i poštovanje, i svoj pravoslavni duh.

Mislio sam da će to onako da skloni i da kaže ‘hvala’ na pristojan način. On je postavio na neki sto uz zid i tačno je znao gde je istočni, gde zapadni zid, postavio je, tri puta se prekrstio i poljubio je”, pričao je Vučić gotovo podjednako oduševljeno kao što je pričao i kako ga je Putin pratio.

“Putin je izašao, pratio me do automobila, čekao da automobil pođe i dalje mahao. Ja mislim da to nisam doživeo. Je li, Matanoviću? Nisam ja to dosad doživeo. Pa bio sam ja i u Sočiju, bio sam i u Kremlju, bio sam i u… Jedino me u njegovoj kući, tamo kad sam bio, pratio do vrata. Ovde je izašao, čekao da automobil pođe i dalje mahao. Hvala mu na tome”.

Takvih priča ima u nedogled. Međutim, nakon početka rata u Ukrajini stvari počinju lagano da se menjaju. Srbija jeste ostala dosledna u odluci da ne uvede sankcije Moskvi,uprkos ogromnim pritiscima Evrospke unije i SAD.

Ali onda, iznebuha, predsednik Srbije nedavno informiše javnost da se sa Putinom nije čuo dve i po godine. U međuvremenu se pojavila i informacija da je srpsko oružje prodavano Ukrajini, što je potvrdio i francuski predsednik Emanuel Makron prilikom nedavne posete Beogradu.

Govoreći o uvođenju sankcija Rusiji, on je rekao:

“Da se sad samo nadovežem na ovo pitanje vezano za sankcije. Tu mi ne dajemo nikakve lekcije. Znači, mi to koordinišemo. Da je Srbija u Evropskoj uniji, mi bismo rekli: ‘Kako onda ne uvodite sankcije Rusiji?’

Ali, Srbija nije u Evropskoj uniji, suverena je i donosi samostalno tu odluku sama, i to je jako dobro. Ali ono što sam ovde takođe primetio, to je da je predsednik preuzeo jako hrabre odluke vežane za njegov angažman sa Evropljanima, humanitarna pitanja, municije, vezano za rat u Ukrajini, odbranu“.

Zato odbijanje Putinovog poziva možda i nije tako neočekivano.

Jelena Jelovac/Nova

 

.N.T.
Novine Toronto, broj 
1937
Toronto 
06. Septembar 2024.