Kanadski naučnik srpskog porekla Jovica Riznić koji živi i radi u prestonici te zemlje Otavi nagrađen je visokim priznanjem koje zajedno dodeljuju Kanadska komisija za nacionalnu sigurnost i Kanadska nuklearna asocijacija. Prva je strukovno, a druga industrijsko udruženje.
Riznić je dobitnik nagrade "Harold Smit" (Harold A. Smith Outstanding Contribution Anjard) koja se dodeljuje za izuzetan stručni doprinos u nekoj od disciplina od značaja za upotrebu nuklearne energije.
Određenije, on je nagrađen za značajan doprinos u istraživanju i obrazovanju u nuklearnom inženjerstvu u oblasti prenosa toplote i mehanike fluida u nuklearnim reaktorima kao i pouzdanosti, sigurnosti i raspoloživosti sistema i komponenti nuklearnih reaktora.
"Veoma sam počastvovan dodeljenim priznanjem jer dolazi od predstavnika struke u oblasti u kojoj već decenijama radim. Kanadska komisija za nacionalnu sigurnost reguliše sve aspekte upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe, od rudnika uranijuma preko upotrebe radioaktivnih izvora za medicinske svrhe i industrijskih uređaja do nuklearnih elektrana", izjavio je za Betu Jovica Riznić.
Kanada je jedna od visokorazvijenih zemalja u kojoj se istraživanjima i primeni nuklearne energije posvećuje posebna pažnja. Od 19 nuklearnih elektrana čak 18 je u najrazvijenijoj provinciji Ontario, a u njima se proizvodi više od polovine električne energije u toj provinciji dok je udeo nuklearki u proizvodnji elektro energije u celoj Kanadi oko 15 procenata.
Govoreći o kanadskom nuklearnom miljeu Riznić je ustvrdio da kanadske nuklearne elektrane imaju dobre karakteristike kako u sigurnosti tako i pouzdanosti i proizvodnji elektricne energije.
On je još kazao da je električna energija iz nuklearki pet puta jeftinija od električne energije is solarnih sistema i osam puta jeftinija od struje dobijene iz turbina na vetar. Ipak najveći deo elektricne enegije u Kanadi i danas dolazi iz elektrana na ugalj i gas i hidroelektrana.
Kanada izvozi nuklearnu tehnologiju - na primer, izgradila je nuklearnu centralu Černjavoda u Rumuniji. Na pitanje da li postoji bilo kakva saradnja Srbije i Kanade na tom polju Riznić je odgovorio negativno.
"Na žalost nema nikakve, ne bar značajnije saradnje ili sa njom nisam upoznat iako održavam bliske kontakte sa kolegama iz stare laboratorije za termotehniku i energetiku u Institutu u Vinči, kao i sa profesorom Vladimirom Stefanovićem, stručnjakom za energetiku sa Mašinskog fakulteta u Beogradu", rekao je on.
Riznić nije optimista ni u pogledu moguće gradnje nuklearke u Srbiji. "Srbija ima mnogo prečih problema posebno ekonomskih i nuklearna energija je daleko od prioriteta u doglednoj budućnosti".
Osim što se svakodnevno radno bavi kanadskom nuklearnom poblematikom Jovica Riznić je prošle godine, kao priređivač i urednik, okupio dvadesetak vodećih stručnjaka u svetu koji su zastupljeni u knjizi "Generatori pare za nuklearne elektrane" (Steam Generators for Nuclear Ponjer Plants). To je najkompletnija stručna publikacija o generatorima pare koji su jedna od glavnih komponenti nuklearnih elektrana.
Jovica Riznić je diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu studirajući nuklearnu energetiku kod profesora Milorada Ristića i njegovog asistenta Milovana Studovića. Na istom fakultetu je magistrirao i doktorirao.
U Institutu nuklearnih nauka u Vinči radio je dvadesetak godina. Sarađvao je i sa američkim univerzitetom Parđu (Purdue), a dve godine proveo je u Nacionalnoj laboratoriji Argoni kao stipendista Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča.
Devedesetih godina prošlog veka dve godine je radio na univerzitetu Viskonsin, u Milvokiju, SAD odakle se 1996. preselio u Kanadu i od tada neprekidno radi u Otavi kao ekspert u Kanadskoj komisiji za nacionalnu sigurnost.
