To je ocena italijanskog lista "Korijere dela sera", na šta ukazuju i drugi komentatori u EU koji zaključuju da je kineski predsednik Si Đinping odlučio da ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u telefonskom razgovoru ukaže na pogubne posledice rata po ceo svet.
Kineski predsednik je o tome razgovarao nedavno s ruskim kolegom Vladimirom Putinom, kao i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i, mada je Vašington reagovao odbojno i ljutito na najavu Pekinga da želi da izdejstvuje obustavu sukoba i pregovore, Kijev, kojem preti krvavi rat icrpljivanja, očigledno želi da sagleda šta nudi Kina.
Britanski Bi-Bi-Si i nemački "Frankfurter algemajne cajtung" smatraju da Kina izgleda želi da izraste u moćnog aktera i posrednika u svetskim poslovima, o čemu svedoči činjenica da je Peking uspeo da ubedi Iran i Saudijsku Arabiju da uspostave veze.
A vrlo mogući razlog je, prema britanskom mediju, da Kina zbog svoje moćne izvozne privrede u oporavku želi da zaustavi svetski haos koji u trgovini i ekonomiji izaziva ukrajinski sukob.
"Korijere dela sera" navodi da je kineski predsednik "pronicljiv i kao da je rešio da krene s mirovnom inicijativom u času kad ukrajinski generali razmatraju, a to čine i svi zapadni vojni analitičari, pokretanje kontraofanzive u roku od manje od mesec dana".
Mediji u EU ukazuju na to da je Si Đinping Zelenskom rekao da Peking "ne želi da doliva ulje na vatru" i da želi da se "ukrajinska kriza reši političkim sredstvima", što je protumačeno i kao uveravanje Pekinga da neće isporučivati oružje Rusiji.
To je za Kijev od presudne važnosti, a to isto podvlače i zvaničnici Evropske unije.
Peking istovremeno stavlja do znanja da je sukob u Ukrajini "rat Zapada protiv Rusije preko posrednika, Ukrajine" i traži da i Vašington i NATO zarad prekida sukoba i pregovora o mirovnom rešenju takođe zaustave isporuke oružja Kijevu.
To je viđenje takođe Indije, Južne Afrike i mnogih drugih zemalja izvan zapadne sfere uticaja i posebno je Zapadnjake naljutio brazilski predsednik Lula da Silva koji je ovih dana u Pekingu poručio da "SAD treba da prestanu da podstiču rat" u Ukrajini i da i Amerika i Evropska unija" počnu da govore o miru".
Pored nekih uglednih američkih analitičara koji su tražili da Vašington mnogo jasnije odredi svoje ciljeve u ratu u Ukrajini i kako doći do mirovnog rešenja, prvi put se oglasio i uticajni političar Ron de Santis, mogući republikanski kandidat na predsedničkim izborima iduće godine, koji je podržao zamisao o prekidu vatre u Ukrajini, naglasivši da je to "u interesu svih strana".
Zvanični Vašington, mnoge članice NATO, kao i bar dosad ukrajinski predsednik Zelenski su protiv obustave vatre i pregovora jer smatraju da bi to značilo da ruske trupe ostaju na zauzetim teritorijama u istočnoj Ukrajini, pa cela situacija preti da se završi kao"zamrznuti sukob" na tlu Evrope.
Evropska unija upravo razmatra novu strategiju odnosa s Kinom i visoki evropski predstavnik Žozep Borel je stavio do znanja da se "svetski problemi ne mogu rešiti bez Kine" i da EU jako pažljivo prati kineske poteze i zato što "Evropska unija ima bespogovorne ključne interese za trgovinske, ekonomske i finansijske odnose s Kinom...svakako i zato što je trgovina EU s Kinom premašila dve i po milijarde evra dnevno".
EU će, kako proizlazi, i u novoj strategiji Kinu odrediti kao "partnera, takmaca i sistemskog suparnika", ali ne kao "neprijatelja", što je manje-više američki pogled na Kinu.
