Prema izveštaju, koji na zahtev Kongresa daje godišnju američku procenu vojne moći Kine, ta zemlja je u maju imala više od 600 operativnih nuklearnih bojevih glava, a SAD očekuju da će ih imati više od 1.000 do 2030. godine. Pentagonova nacionalna odbrambena strategija je izgrađena sa mišlju da je Kina najveći bezbednosni izazov za SAD, a pretnja iz Pekinga utiče na to kako je američka vojska opremljena i organizovana za budućnost.
Upozorava se da Peking radi na razvoju raznovrsnije i tehnološki sofisticiranije nuklearne vojne tehnologije. Dok je očekivani broj nuklearnih bojevih glava nastavio da raste, Kina proširuje svoje mogućnosti ciljanja.
Peking će moći da gađa sve više vrsta ciljeva, da pravi veću štetu i ima više opcija za više rundi kontraudara, navodi se u izveštaju. SAD pozivaju Kinu da bude transparentnija u pogledu svog nuklearnog programa, istovremeno upozoravajući da će Amerika braniti svoje saveznike i preduzeti odgovarajuće korake kao odgovor na te pretnje.
Bajdenova administracija je radila na održavanju ravnoteže sa Kinom, povećavajući američko vojno prisustvo u azijsko-pacifičkom regionu kako bi bila spremna da se suprotstavi Pekingu, istovremeno podstičući povećanu komunikaciju između dve zemlje na diplomatskom i vojnom nivou.
Taj porast u razgovorima poklopio se sa smanjenjem prinudnih i rizičnih presretanja američkih aviona od kraja 2023. godine, u poređenju sa prethodne dve godine. Kina, međutim, i dalje radi ono što američka vojska smatra "nebezbednim" letovima u blizini američkih i savezničkih snaga u regionu.
Izveštaj ukazuje na stalno povećano vojno prisustvo Kine u blizini Tajvana, ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom. U njemu se navodi da je kineska mornarica sve više u regionu i da je povećan broj prelazaka u zonu protivvazdušne odbrane ostrva i da kineska vojska (PLA) redovno vrši velike vojne vežbe u toj oblasti. SAD su u obavezi da pomognu u odbrani Tajvana i daju mu oružje i tehnologiju da odvrate invaziju.
Izveštaj je zaključio da je PLA nastavila sa nastojanjem da razvije veće vojne kapacitete, ali je "napravila napredak ka prekretnici za modernizaciju 2027. Jedna oblast ekspanzije je sa bespilotnim vazdušnim sistemima, za koje su zvaničnici rekli da se "brzo približavaju američkim standardima".
Što se tiče Rusije, u izveštaju se navodi da je Kina podržala ruski rat protiv Ukrajine i prodala Rusiji predmete dvostruke namene na koje se oslanja ruska vojna industrija. Predmeti dvostruke upotrebe mogu se koristiti i za civilne i za vojne svrhe.
