Posle dugog održavanja neodredjenog stava o tom pitanju, američki predsednik je u Tokiju rekao da bi SAD vojno branile Tajvan ukoliko bi Peking izvršio invaziju na ostrvo.
"Niko ne treba da potceni čvrstu odlučnost, snažnu volju i moćni kapacitet kineskog naroda da brani svoj nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet", rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.
"Odmah pozivamo SAD... da izbegnu slanje loših signala snagama koje se zalažu za nezavisnost" Tajvana rekao je on na redovnoj konferenciji za novinare.
Iako Vašington od 1979. diplomatski prizna Peking i politiku jedne Kine, a ne Tajpej, američka podrška Tajvanu nikad nije prekinuta.
Od kraja kineskog gradjanskog rata 1949, u Tajvanu koji ima 24 miliona stanovnika vlada režim rivalski komunističkom režimu koji vlada kontinentalnom Kinom.
Kina namerava da "ponovo ujedini" tu ostrvsku teritoriju sa domovinom i ne odbacuje i upotrebu vojne sile, posebno u slučaju zvaničnog proglašenja nezavisnosti tajvanskih vlasti.
Američki odnosi sa ostrvom odredjeni su Zakonu o Tajvanu iz 1979. prema kome nije obavezno da SAD vojno intervenišu da brane Tajvan ako Kina izvrši invazju. Kao američka politika odredjuje se, medjutim, da treba da se osigura da Tajvan ima resurse da sam sebe brani i da se spreči bilo kakvo jednostrano menjanje njegovog statusa.
Zvaničnik Bele kuće rekao je ranije da Bajdenove izjave ne odražavaju promenu politike, prenosi AP.
SAD, kojima je Kina strateški rival, ostaju najveći partner Tanvaju i najveći snabdevač oružjem.
