Knjiga "Olimpijski san" Silivje Otašević, objavljena uz podršku Olimpijskog komiteta Srbije, namenjena je svim tinejdžerima koji imaju cilj i sanjaju velike snove, ne samo u sportu već i u nauci, umetnosti, drugarstvu, ljubavi, onima koje ni najveće prepreke ne mogu pokolebati.
Sanjajući o odlasku u Japan na Olimpijske Igre 2020, glavna junakinja na specifičan način doživljava odnos s roditeljima, drugarima, bakom, sestrom; zaljubljivanje, gubljenje torbe sa opremom za plivanje, ali i zatvaranje bazena jedanaest dana pre poslednjeg takmičenja u sezoni i konačnog suočavanja "s ljutom protivnicom" Danijelom O. Uz sve to strahuje i kako će uspeti kada kao ostala deca nema ni privatnog trenera.
Snovi su sastavni deo naših života. Kažu: "Ko nema snove - siromašan je" i "Ko ima snove - ima nadu ko ima nadu ima sve", a Silvijinoj junakinji jedino to ne nedostaje. Ona želi da se izjednači sa svojim idolom Misi Frenklin koja je u Londonu napravila istorijski trijumf i čiji autogram, koji joj je baka nabavila, nosi kao amajliju zašivenu u ranac.
Ali, roman nije samo o odlasku na najveće takmičenje na planeti, već ima i dublje poruke.
Pre preseljenja u Njujork, u kome je živela duže od decenije, bila je najmlađi novinar saradnik najtiraženijeg časopisa za tinejdžere "Ćao" u SFRJ, kao i jedan od nosilaca projekta Filing urban u magazinu "Vreme zabave". Pisala je i za "8" (Osmicu) nedeljnik koji je izdavala "Borba", a među najvažnijimintervjuima koje je uradila bio je i onaj sa legendarnim Filom Filipovićem posle njegove pobede na Venecijanskom bijenalu.
U Njujorku je upoznala Neda Vicinija, najtraženijeg mladog američkog pisca, autora romana "It' s Kind of a Funny Story" (Jedna smešna priča) po kome je snimljen i film. On ju je zarazio "teen" literaturom. Dve godine je provela u Prinstonu gde je izučavala akademsko i biznis pisanje.
Danas živi u Majamiju
Govori o toleranciji, potrebi da se zaštite slabiji, o generacijskom prijateljstvu, školi za supertalente, i jednom Marku koji ima najčvršći zagrljaj i crne oči kao junaci japanskih manga stripova.
Inspirisana pričom roditelja jednog od najboljih sportista sveta, plivača Majkla Felpsa,i razlozima zašto su ga upisali baš na plivanje.
Knjiga je napisana i u nameri da svakom detetu šapne da na stvari gleda drugačijim očima, da svoje "mane" vidi kao tajno oružje a ne kao prepreku.
Po oceni izdavača, Pčelice iz Čačka, "Olimpijski san" je knjiga koja će svakome ko je pročita biti podstrek da ne odustaje od želja, ambicija i snova, to je knjiga koja će motivisati neke nove pobednike.
Junakinja Silvije Otašević, ma koliko to izgledalo nemoguće pokazuje - snovi se ipak ostvaruju iznad svega čvrstom verom u sebe.
Kako bi ohrabili i motivisali tinejdžere da ne odustaju od svojih snova i podsetili ih da odricanja vrede, doprinos knjizi, kroz predgovor i pogovor dali su i pravi sportisti čijim se rezultatima divila cela nacija, a to su Aleksandar Šapić i Nađa Higl. Knjigu su podržali i Milorad Čavić, Davor Stefanek, Tijana Bogdanović, Nikola Jakšić, Uroš Tripković...
Silvija je za prvu knjigu "Plurkini musketari" dobila "Dositejevo pero", prvu nagradu po oceni đaka iz tridesetak beograskih osnovnih škola. Napisala je i modernu bajku "Gradić pufnastog sunca" u želji da najmlađima pomogne da pobede strah od mraka.
Dobitnica je i Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos u širenju kulture. Pre odlska u SAD gde živi skoro dve decenije, radila je kao novinar, a najdraži intervju joj je onaj, sa učiteljem Marine Abramović - Filom Filipovićem, posle pobede na Bijenalu u Veneciji.
