Odgovor se traži već skoro mesec dana, kada je Svetislav Pešić potvrdio odlazak.
Sa naimenovanjem Nebojše Čovića, početkom tekućeg meseca, još je intenzivnije iščekivanje ko će za seniorsko kormilo, s obzirom da je to prioritetan zadatak predsednika Košarkaškog saveza Srbije. Dodali bimo, i jedan od najosetljivijih, ravnopravno, u rezultatskom i finansijskom smislu.
Da kuloarsko „procenjivanje“ ličnosti šefa struke prepustimo onima koji se celog života bave životima drugih, ima ih dovoljno. Mnogo važnije i realnije u ovom trenutku je zadržavanje reprezentativnog rejtinga od koga zavisi šira pozicija ovog sporta.
A od kandidata baš i ne vrvi, ruku na srce. Teško je priznati, ali je korisno biti svestan da srpska trenerska struka nije više razlog zavisti u regionu ili Evropi. Kao što ni ozbiljna krovna organizacija kakvom se smatra KSS neće razmatrati „milion molbi“ onih koji bi mogli na najprestižnije mesto, naprotiv.
Kao što ni (re)izbor popularnog Karija nije (ne)moguća misija. Bez obzira koliko „tranžirali“ njegove poslednje izjave u kojima je mnogo više materijala da je rastanak svršeno glagolsko vreme. Ima tu i rebusa, pasova, finti, ma ne zakopčava se trofejni selektor na leđa, a plus piroćanski „esperantista“…
Po nezvaničnim saznanjima Sport kluba, na pregovore – razgovore sa Pešićem nije stavljena tačka dok curi li, curi pesak u peščanom satu u susret tajmingu (21. novembar) kvalifikacionog FIBA prozora.
Budemo li malo pragmatični, postoje samo dva razloga zašto posao već nije završen, u ma kom smeru, tek da se ima čista situacija. Ogoljeno, krštenica i novčana nadoknada, zanemarite redosled, može i obrnuto.
Ako je prethodni ugovor sa Pešićem bio više nego pristojan (priča se o iznosu od 500.000 do 600.000 evra godišnje), onda bi po rezultatsko – tržišnim razlozima, eventualni budući, trebalo da bude „teži“.
A da li je budžetski moguć, odgovoriće se sa „vrha“, kao i prilikom prethodnog dogovora saradnje. Slično kao u slučajevima gro finansiranja večitih rivala. A godine su relativna stvar i ne moraju (uvek) da budu uzročno – proporcionalne energiji, motivima, ambiciji…
Kari Pešić može, ali ne mora da bude jedina opcija nacionalnog Saveza, ali izbor, čak i kada se zanemare trenutne obaveze izvesnih potencijalnih kandidata, nije prevelik. Na slobodnom radaru, još od proletos, nalazi se Aleksandar Đorđević, koji je u petogodišnjem selektorskom mandatu (2014 – 2019) osvajao vicešampionske naslove na SP, OI i EP. Bolje mu preporuke nisu potrebne, da ne spominjemo harizmu, pozitivan mangupluk, šmekerstvo i ostale nekošarkaške, a neophodne začine.
U Sašinoj, ali i senci pozicije mnogo puta asistenta seniorskih stručnih štabova, večiti Miroslav Nikolić, koga „jezik bez zadrške“ trpa u kategoriju večito „neozbiljnih“, onih zaduženih za duh, šalu, razbibrigu… Kao da to nije podrazumevajući deo reprezentativne atmosfere za radne pobede. A neuništivi Muta, podsećanja radi, zna i kako se stiže do zlata, svetskog i evropskog (juniori 2007, mlada 2006).
Elem, izbor selektora Srbije, ni personalno, ni materijalno, ne mora da bude velika glavobolja. Ne sigurno kao obezbeđivanje igranja najboljih koje Srbija ima, posebno rasutih po NBA. Tek kada je i poslednje „pokriveno“, prelazi se na rutinski, taktički deo…
Rada Nikolić/SK
