Sagovornici Danasa na ovu, kako je oni vide – činjenicu – ukazuju u odgovoru na pitanje koliko je studentska pobuna snizila rejting kako režimu tako i opozicionim partijama.
Studenti neće lidere opozicije na svojoj listi, izražavajući da su pojedini iskompromitovani saradnjom sa Srpskom naprednom strankom, ali i u njihovoj interpretaciji realnosti, unutar koje su opozicioni lideri izloženi brutalnom režimskom kampanjom, doživeli to da ih narod jednostavno ne prihvata. Upravo onaj deo koji čine apstinenti, ali i glasači SNS-a, do kojih su za razliku od njih, pretpostavlja se, studenti uspeli da dođu i „otvore im oči“.
Nesposobnost, onemoćalost kao i iskompromitovanost dela opozicije, stavila ih je u zapećak usled snažne pobune u izvedbi „naše dece“.
S obzirom na to da nema javno dostupnih preciznih istraživanja javnog mnjenja, uprkos nikada jačoj potrebi da se ona iznesu u javnost, uz snažan utisak da, tokom razmišljanja o ovoj tematici, preovlađuje onaj da je opao rejting SNS ali i opozicije, pitanje o tome koliko je studentska pobuna „zgazila“ režim i opoziciju, ispostavlja se u fokus.
„Referendumska atmosfera“
– Studentski protesti su stvorili kvalitativno novu situaciju na političkoj i društvenoj sceni Srbije. Specifičnost ove pobune, na koju se vrlo teško lepe uobičajene etikete da je vode „Šolak i Đilas“, dovela je po prvi put nakon 2012. do stvaranja referendumske atmosfere i to ne sa pitanjem ko je za i protiv Vučića već ko je za i protiv studenata – kaže istoričar Dragan Popović.
Kako dodaje, „mislim da ova promena fokusa sa Vučića na stanje u državi, posebno na nepodnošljivo visok nivo korupcije i raspad institucija, do sada najveći izazov režimu“.
– Zato i oklevaju da raspišu izbore, jer bi po prvi put imali protiv sebe ujedinjeni front najrazličitih aktera u društvu – kaže.
Dragan Popović napominje da „i oni iz opozicije koji bi možda želeli da izađu sa svojom listom na kraju to ne bi smeli da urade ili bi nestali na izborima, tako da je uspostavljen referendumski scenario koji Vučiću svakako ne odgovara“.
– Druga važna stvar do koje su doveli studentski protesti je jako visok nivo politizacije mladih ljudi. Na svakim izborima, ne samo u Srbiji, mladi su oni koji najređe izlaze ili pak glasaju za različite protestne liste koje ne mogu da ugroze vlast. Sada upravo mladi imaju inicijativu i imaće svoju listu. Udruženja građana i drugi akteri godinama su pokušavali da ubede mlade da izađu na izbore, a sada su studenti i srednjoškolci do toga došli sopstvenim aktivizmom.
Mislim da je u ovakvoj atmosferi izbor opoziciji vrlo sužen, tj. da je jedino pametno i logično da u potpunosti podrže studentsku listu, dajući joj svu potrebnu pomoć i logistiku.
To će na srednji rok i njima pomoći da se oporave i obnove urušenu stranačku infrastrukturu. U suprotnom, ne vidim da će uspeti da opstanu – zaključuje Dragan Popović.
„Nadam se da je sve ovo što se dešava veliki čas političke pismenosti za sve nas“
Prema rečima novinara Nedima Sejdinovića, teško je još tačno utvrditi kako je polugodišnji politički zemljotres uticao na preferencije birača.
Što se tiče vlasti, kaže, ona je definitivno ozbiljno okrnjena, i izgubila je deo svojih nestrastvenih birača.
Pitanje je, smatra Sejdinović, međutim, kome će oni dati glas, možda nekoj prikrivenoj režimskoj listi.
On napominje da će deo apstinenata definitivno izaći na glasanje i odabrati listu koju će podržati studenti.
– Kada je reč o opoziciji, tu je tek teško proceniti stanje stvari jer ona manje-više deli isto ili veoma slično biračko telo kao studenti. Veliki broj građana će stati na stranu studenata, što je logično s obzirom na to da su oni lideri protesta, a i pokazali su političku mudrost i principijelnost. Ipak, treba sto puta ponoviti – režim najveću snagu crpi iz toga što je svako političko organizovanje u zemlji takoreći antropološki omraženo, objašnjava sagovornik Danasa.
Nedim Sejdinović ističe dalje da je za nadati se da će posle pada režima u zemlji ponovo profunkcionisati višestranački sistem, ukoliko smo se za takav sistem opredelili. Naravno, smatra, doći će do velike restrukturacije političke scene i mnoge partije će nestati.
– Nadam se da je sve ovo što se dešava nekakav veliki čas političke pismenosti za sve nas, i da nam se nikada više neće desiti Milošević ili Vučić – zaključuje Nedim Sejdinović.
S. Čongradin/Danas
