Privatna američka kompanija "Spejs Iks" (SpaceX) lansirala je u orbitu oko Zemlje još 60 mini-satelita za distribuciju signala za internet širom sveta.
"Spejs Iks" ovog puta testira tamni premaz površine satelita da bi umirila astronome i druge osmatrače noćnog neba koji su se žalili da im smeta blještanje prethodne serije takvih satelita.
To je "prvi korak" kompromisa "Spejs Iks" i astronoma koji strahuju da će tamnu pozadinu neba pokvariti stotine, a na kraju i hiljade telekomunikacionih satelita svetle boje koji će kružiti iznad Zemlje.
Raketa "Falkon 9" (Falcon) uzletela je sa lansirne rampe svemirskog centra na Kejp Kanaveralu u Floridi, u noći između ponedeljka i utorka u hladno, vedro noćno nebo. "Spejs Iks" je tu raketu "reciklirao" i upotrebio i za svoj četvrti let, po čemu se taj poduhvat razlikuje od svih drugih u svetu.
Dok je prvi stepen rakete-potiskivača (booster) sletao u vertikalnom položaju na platformu na okeanu, mini-sateliti sistema "Starlink" leteli su ka orbiti da bi se pridružili rođacima iz porodice 120 sličnih telekomunikacionih svemirskih letelica lansiranih prošle godine.
Kontrolori leta u Kejp Kanaveralu su aplaudirali, a zvanični komentator lansiranja opisao četvrto sletanje rakete-potiskivača kao "izvanredno". Sat kasnije svih 60 satelita bilo je oslobođeno iz gornjeg stepena rakete i krenulo je svojim putem u orbitu. "To je divan prizor", primetio je komentator.
Sa svojom flotom "Starlinka" koja sada broji 180 satelita, osnivač "Spejs Iksa" i njegov izvršni direktor Elon Mask planira da lansira još hiljade tih malih letelica s ravnim panelima za obezbeđivanje internet veza širom sveta. Svaka od tih svemirskih letelica je teška samo 575 funti (260 kilograma).
Pošto je prva serija "Starlinka" od 60 komada lansirana u maju, a druga u novembru, astronomi su se žalili da blještavi lanac koji prave na nebu, ometa njihova osmatranja.
Kao odgovor, "Spejs Iks" je smislio premaz za zatamnjenje površine letelica da bi smanjio njhovu reflektivnost. Taj premaz se testira na jednom od novolansiranih satelita.
Džef Hol, direktor Opservatorije Lovel u Flagstafu, u Arizoni, rekao je da je "Starlink" do sada bio samo povremeno problem, ali je napomenuo da će rizik za osmatranje neba rasti kako se flota tih letelica bude povećavala i kako druge kompanije budu lansirale svoje. On je na čelu Odbora Američkog astronomskog društva za svetlosno zagađenje, svemirski otpad i radio smetnje, i sarađuje sa "Spejs iksom" na rešavanju tog problema. To pitanje je na dnevnom redu i konferencije tog društva na Havajima ove nedelje.
"Sve što zatamnjuje satelite, korak je u pravom smeru", napisao je Hol u ponedeljak u e-poruci. Rekao je da je prerano da se zna da li će tamni premaz funkcionisati, "ali to je izvesno samo tek prvi korak i nedovoljan za ublažavanje problema koje će astronomija doživeti sa 'Starlinksom' " - ukazao je on.
"Starlinks" je u početku postavljen u relativno nisku orbitu na 180 milja (290 kilometara) visine, te je lako vidljiv sa Zemlje kao blistav, dugačak, povezan niz koji paradira preko noćnog neba. Tokom nekoliko meseci, potisnici s kriptonskim pogonom podižu satelite u orbitu na visini od 340 milja (550 kilometara).
Što je orbita viša, sateliti su manje vidljivi sa Zemlje, kaže "Spejs Iks". Uz to, "Spejs Iks" kaže da astronomske organizacije unapred snabdeva koordinatama satelita, tako da mogu da izbegnu vreme kada blješteći sateliti preleću nebo.
Već iskusan u lansiranju satelita za potrebe drugih, i obavljajući isporuke tereta Međunarodnoj svemirskoj stanici za račun NASA-e, "Spejs iks" je među nekoliko kompanija koje žele da obezbede brzu, pouzdanu internet uslugu širom sveta, posebno na mestima gde ju je teško uopšte nabaviti ili je to tamo previše skupo. Druge takve kompanije su "Amazon" Džefa Bezosa i "OneNjeb".
"Spejs iks" bi ove godine mogao da počne da uslugu interneta iz orbite Zemlje pruža na severu SAD i u Kanadi, a zatim će je, posle 24 lansiranja satelita, proširiti na najnaseljenije oblasti sveta.
