Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je da grupacija "Mineko" nije demantovala pisanje tog portala saopštenjem koje je prosledila medijima već je samo iznela "niz grubih neistina" o radu KRIK-a.
Grupacija "Mineco" reagovala je na istraživanje KRIK-a o poslovima te firme – "Pogled u 'Mineco' imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s bankama", protiv koje je britanska banka sprovela istragu poslovanja nakon saznanja o umešansti predstavnika tog moćnog rudarskog konglomerata u korupcijske poslove u Srbiji i Rumuniji.
"Na početku svog pisma 'Mineko' tvrdi da 'demantuje' našu priču, međutim, ističemo da u tom dopisu nije demantovana nijedna informacija u KRIK-ovom tekstu. Umesto toga, 'Mineco' je izneo niz grubih neistina o radu portala KRIK tvrdeći da 'zastupa nečije interese', kao i da objavljujemo 'tendenciozne, iskonstuisane i lažne tvrdnje'. Izneta je i neistina da je KRIK 'odbio da precizira' svoja pitanja i 'onemogućio kompaniji da pruži jasan odgovor", naveo je KRIK na svom portalu.
Naglašeno je da su sva njihova istraživanja zasnovana isključivo na činjenicama i dokazima, kao i poštovanju najviših novinarskih standarda, da KRIK nezavisni istraživački medij, koji se finansira donacijama građana i međunarodnih organizacija, a da su priču o toj grupaciji objavili u sklopu globalnog novinarskog projekta "FinCEN dosijei", u kom je učestvovalo 110 respektabilnih redakcija iz celog sveta, "što govori o poštovanju i ugledu koje KRIK ima u široj profesionalnoj medijskoj zajednici".
"Novinari portala KRIK stupili su u kontakt sa 'Hristov consulting', PR predstavnicima kompanije „Mineco“, i poslali im detaljna pitanja deset dana pre objavljivanja priče. Nakon toga, novinari KRIK-a bili su bez prestanka na raspolaganju za sve upite PR predstavnika ove kompanije, odgovarali smo im tokom vikenda, pa čak i noću. Ljubazno smo dostavljali sve dodatne informacije koje smo imali na raspolaganju i dva puta smo produžavali rok za njihove odgovore. Osim toga, KRIK je na svom sajtu u sklopu istraživačke priče objavio celo pismo koje nam je grupacija 'Mineco' poslala i time smo, poštujući novinarske standarde, dali mogućnost da se javnost u potpunosti upozna i sa njihovim odgovorima", dodaje KRIK.
Istakli su da ih je "Mineko" neosnovano optužio i da su delu teksta koji nosi podnaslov "Zločini iz prošlosti" pisali o slučajevima koji "na bilo koji način ne mogu biti potkrpljeni dokazima".
"Zapravo je potpuno suprotno – KRIK je pisao isključivo na osnovu tužilačke i sudske dokumentacije o slučajevima korupcije u koje su umešani osnivač i nekadašnji direktori iz grupe 'Mineko' ", piše u tekstu.
Osnivač grupe, Dimitije Aksentijević, zajedno sa nekadašnjim "Mineko" direktorom Aleksandrom Andrejevićem, 2018. godine je pravosnažno osuđen u Rumuniji jer je podmitio sudiju sa 50 hiljada evra kako bi njegova firma pobedila u sudskom sporu, za njima je izdata i međunarodna poternica, koja je i dalje na snazi, što se može videti na sajtu tamošnje policije.
Pored toga, policija je u Srbiji uhapsila dva direktora te firme, zbog sumnje da su za "Mineco" kupili zgradu "Navip"-a za čak dva miliona evra ispod tržišne vrednosti, a optužnica je trenutno u procesu potvrđivanja, što je za KRIK zvanično rekao Viši sud u Beogradu.
"'Mineco' tvrdi i kako su novinari KRIK-a direktno odgovorni za to što je britanska banka zatvorila račun ove kompanije. Ovo, takođe, nije tačno – u tekstu smo jasno objasnili da je ova banka pronašla tekst o korupciji kompanije 'Mineco' koji je objavila novinarska mreža OČRP, a da je nakon toga banka sprovela sopstvenu istragu poslovanja ove kompanije. Zbog sumnjivih transakcija firme 'Mineko', koje je banka otkrila tokom istrage, ugašen je njen račun", objašnjava KRIK.
Mineco je više puta naglasio da će protiv portala KRIK "pokrenuti odgovarajuće postupke", kao i da se to "ne može smatrati pretnjom", dok KRIK ocenjuje da je potpuno je jasno da se ipak radi o jakom pokušaju pritiska na njihov rad, "posebno imajući u vidu prethodno postupanje kompanije 'Mineco' prema novinarima".
"Naime, Mineko je 2015. godine podneo neosnovanu krivičnu tužbu protiv naših novinara i urednika, koji su tada radili za OČRP, što je nesvakidašnja vrsta pritiska. Prvi osnovni sud je čak dva puta odbacio njihovu tužbu", dodaje KRIK.
