Bivši francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) u svojoj novoj knjizi, kritikuje moguće kandidate na predsedničkim izborima na proleće 2022. godine sa posebnim osvrtom na sadašnjeg šefa države Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i predstavnika ekstremne desnice Erika Zemura (Eric Zemmour), prenose francuski mediji.
Oland, socijalistički predsednik Francuske od 2012. do 2017. godine, u knjizi "Affronter" (Suočiti se) piše o mogućim predsedničkim kandidatima, a za sadašnjeg centrističkog predsednika Makrona je naveo da je "čovek bez ikakve doktrine i putnik bez kompasa".
Bivši predsednik je optužio Makrona da je "rastrgao Francuze kao nikada do sada" i dodao da su zbog toga nastali građanski pokreti nezadovoljstva kao što Žuti prsluci (Les gilets jaunes).
"On (Makron) trebalo je da pokuša da pomiri Francuze. Umesto toga, on je koncentrisao vlast, zanemario parlament i socijalne partnere. Francuska je rastrgana između manjine kojoj sve dobro ide i ostatka građana zemlje koji su zabrinuti za svoju budućnost", naveo je Oland u knjizi, prenosi francuska onlajn televizija BFMTV.
Oland je dodao da Makron menja svoje stavove prema okolnostima i da "skače sa jednog uverenja na drugo kao žaba koja skače sa jednog lista lokvanja na drugi".
Bivši francuski predsednik je za Zemura, esejistu i pisca koji naginje ekstremnoj desnici, naveo da oseća "rastuću gorčinu", jer bi želeo da bude kao bivši predsednik SAD Donald Tramp (Trump) a to ne može ni u "minijaturnom obliku".
Ni Makron ni Zemur nisu zvanično saopštili svoje kandidature na predsedničkim izborima.U anketi sprovedenoj početkom oktobra, Zemur bi mogao da osvoji 17 do 18 odsto glasova, iza Makrona koji bi dobio od 24 do 27 odsto glasova.
Zemur je prema toj anketi čak ispred liderke ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine) koja je na prošlim predsedničkim izborima održanim 2017. godine u drugom krugu izgubila od Makrona.
Oland je u intervjuu za list Parizijen (Le Parisien) potvrdio navode iz svoje knjige i pozvao "na okupljanje glasača oko pokretačke snage koja bi trebalo da bude levičarska".
U francuskim medijima uveliko se pominju predsednički izbori 2022. godine, a pobedom centriste Makrona na prošlim izborima poražene su i desnica i levica koje su se tradicionalno smenjivale na vlasti.
