Sa pandemijom korona virusa putovati avionom postalo je komplikovano iskustvo, nošenje maske, lekarske potvrde i višesatne kontrole postale su uobičajene pre ukrcavanja sa posadom pod visokom zaštitom.
U vreme kada neki sanjaju o kretanju na avion posle ukidanja mera izolacije aviosaobraćaj pretrpeo je još veće poremećaje od bezbednosnih poremećaja posle terorističkih napada 11. septembra u SAD.
"Pre pandemije trebalo je da stignemo dva sata pre leta. Sada treba doći na aerodrom najmanje četiri sata pre poletanja", rekao je Sujanto, putnik na unutrašnjem letu u Indoneziji krajem maja.
Pre nego što je mogao da se čekira morao je da čeka u više redova za kontrole i da dokaže da nije zaražen Kovidom-19.
"To je bilo zamornije i skuplje iskustvo. Sa tim strogim pravilima mislim da će ljudi da razmisle dva puta pre nego što krenu na put", rekao je taj 40-ogodišnjak koji je platio svoju kartu dva puta skuplje jer je kompanija trebalo da ostavi avione polu parazne.
Avionski sektor traži rešenja za smanjenje zdravstvenih rizika ali posmatrači upozoravaju da će uticaj pandemije biti veliki.
Analitičar Šukor Jusof je rekao da je 11. septembar promenio uslove za ceo sektor kada je reč o bezbednosti ali da korona virus predstavlja mnogo veći izazov na svetskom nivou.
Agencija UU za civilnu avijaciju (OACI) definisala je nova pravila kao obavezno nošenje maske, kontrola temperature i dezinfekcija površina.
Istovremeno, Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (Iata) preporučuje zdravstvene kontrole putnika pre putovanja i želi da ograniči pristup aerodromu profesionalcima i putnicima.
Aerodromi takođe treba da olakšaju kretanje putnika, ubrzaju ukrcavanje i skupljanje kofera i zabrane redove za toalete da bi se garantovalo fizičko distanciranje.
"Kovid-19 predstavlja najveći poremećaj u istoriji avijacije i oporavak će biti dug i postupan" rekao je Albert Tjeng, regionalni portparol Iate.
Već je problematično sprovođenje novih propisa. Dok neke američke kompanije traže nošenje maski u letu teško to osiguravaju kod nekih putnika.
U Indiji gde su ove nedelje počeli unutrašnji letovi, članovi posade nose zaštitne kombinezone, rukavice i vizire ali prema lokalnim medijima nemaju ideju gde treba da provedu karantin posle letova.
Pitanje da li ostaviti prazna mesta takođe deli sektor. Džapan erlajns i Delta su uveli tu meru ali Majkl O'Liri, šef niskobudžetske irske firme Rajaner, ocenjuje da je to glupa ideja koja će ga dovesti do bankrota.
Epidemija Kovida-19, od koje je zaraženo više od sedam miliona ljudi, prizemlila je cele flote aviokompanija koje su masovno otpuštale radnike. Iata predviđa gubitak u sektoru od preko 84 milijardi dolara ove godine.
Iata primećuje neke znake oporavka sa više letova u aprilu i maju ali daleko od situacije pre korona virusa.
Nova i dalje neuskljađena pravila otežavaju planove za letovanje u inostranstvu. Brojne zemlje zabranjuju dolazak strancima koji nemaju boravak ili traže karantin.
Neke zemlje su uspele da kontrolišu širenje virusa kao Australija i Novi Zeland, i traže da se stvore neke sigurne zone, i uspostave sporazumi o reciprocitetu koji bi olakšavali putovanji između takvih zona.
Kina i Singapur su formirale prioritetne linije za neka poslovna izvanična putovanja. Međutim moguće je da će brojni putnici za sada odustati od pomeranja.
