Tog dana su u drugoj rundi NBA drafta, kao 41. pika odabrali mladog, bucmastog momka iz Sombora - Nikolu Jokića.
Ni Nostradamus i Baba Vanga zajedno ne bi mogli da predvide šta će uslediti, a s njima ni ljudi koji su ga odabrali na draftu. Nikola Jokić je sam samcit promenio kompletnu putanju i strategiju košarkaškog kluba koji se donedavno i dalje borio da izađe iz "Karmelo Entoni ere".
Napokon su u tome i uspeli, zakoračivši u Jokićevu eru, prvog košarkaša u njihovom dresu koji je proglašen za MVP NBA lige.
- Dobijamo toliko zasluga za draftovanje Jokića, ali moram da vam kažem da to nije fer... jer smo pre njega imali dvojicu pikova. Dakle, birali smo dvojicu pre Jokića, za kojeg smo čekali drugu rundu i 41. pik. Da budem iskren sa vama, imali smo mnogo, mnogo, sreće - brutalno je bio iskren i istovremeno presrećan Tim Koneli, direktor košarkaških operacija Denvera, govoreći svojevremeno za portal "The Athletic", čiji je Sem Veseni napisao izvanrednu priču o Nikoli Jokiću.
Konelijeve reči su istina, ali je isto tako tačna i izreka da "čovek sam kuje svoju sreću". A 10 dana pre nego što je Denver odabrao Jokića, odigrao se možda i ključni događaj kako na javnom, tako i na privatnom planu Denvera i Nikole. Da biste bolje razumeli priču, počećemo od nekoliko detalja koji se tiču glavnih aktera neverovatne priče o Jokiću.
Miškov srpski blef
Nema nijednog prosečnog poznavaoca košarke u Srbiji i Evropi a da nije čuo za Miška Ražnatovića, MVP među košarkaškim agentima na Starom kontinentu.
Miško je čovek koji je utabao Jokiću put ka NBA, a način na koji je to učinio je za menadžerske udžbenike. Jednog toplog jutra, 16. juna 2014. godine, Ražnatović je ušao na svoj Tviter nalog, koji prate maltene svi bitni skauti sveta, i napisao dve kratke rečenice:
"Nikola Jokić, 95, povlači se sa drafta. Sledeće godine igraće za Mega Vizuru!"
- Probudio sam se tog jutra, a da nisam dobio nikakve garancije da će Nikola biti draftovan, pa jednostavno nisam hteo da rizikujem. Zato sam rešio da tvitnem - rekao je Miško u jednom razgovoru za "The Athletic".
Reakcija košarkaškog sveta s one strane Atlantika bila je brža i jača nego što je iko očekivao, pogotovo jer se radilo o momku koji nije ni u top 40 pikova. Telefoni agencije "Eksel" (američkih partnera Miškovog "Beobasketa") usijali su se od ranog jutra. Međutim, kvaka je u tome što Ražnatović uopšte nije poslao potrebnu papirologiju za Jokićevo povlačenje sa drafta! Čovek je, jednostavno, blefirao.
- Nisam poslao papire. Hteo sam da ljudi malo dublje razmisle o Nikoli i tom potezu, želeo sam da vidim kako će Amerikanci regovati. Kada su se menadžeri i skauti probudili, počeli su da protestuju, da se bune, da se svađaju sa mnom.
Ne samo ljudi iz Denvera, već i iz nekoliko drugih klubova. Rekao sam sebi: Ako me zovu iz nekoliko klubova, sigurno će ga neko uzeti na draftu. Zato sam se predomislio - prepričava Ražnatović neverovatnu situaciju.
Jokić je imao puno poverenje u svog agenta i dao mu potpuno odrešene ruke u donošenju odluke. Nije znao mnogo o tome kako draft funkcioniše, pa je prepustio stvari čoveku koji je u tome imao iskustva.
S druge strane, u Denveru se vodila rasprava oko novog problema: Kako ubediti Miška da je Kolorado prava sredina za Jokića? Sve se vrtelo oko poverenja. Srećom, Nagetsi su sa Ražnatovićem razvili jedan iskren i lukrativan odnos tokom prethodne godine, kada su (2013) odabrali Žofrija Lovernja, još jednog klijenta agencije Beobasket.
Miško je iskazao veliko poštovanje prema načinu poslovanja Denver Nagetsa i ophođenju prema njemu i francuskom reprezentativcu, što je bio temelj za prelazak Jokića.
- Imali smo jasnu situaciju. Agenti su nam verovali. Nismo draftovali vaše momke iz Evrope kako bi trunuli na klupi i tribinama. Miško i Eksel su sjajni, imali smo toliko pozitivno iskustvo sa njima da su nam uslišili molbe da Nikolino ime ipak ostane na draftu - kaže Tim Koneli.
Ali kako se Jokić uopšte našao na radaru Denvera? To je priča koja se poprilično razlikuje od mnogih košarkaških storija koje ste čuli dosad.
Čovek po imenu Ralf
Kada je prvi put čuo za Nikolu Jokića, Ralf Džuk je bio stažista opsednut košarkom, koji je u to vreme volontirao u Juti Džez. Bio je tinejdžer sa snom da će jednog dana raditi u industriji košarke, skautirajući igrače širom Evrope.
Opsesivno je pratio statistike stotina evropskih košarkaša, pokušavajući da iskopa dijamant koji bi zasijao na NBA parketima. Zahvaljujući posvećenosti, upornosti i znanju, Ralf je stekao neke kontakte i u Srbiji.
Nekoliko puta je čuo za Jokića i pogledao par njegovih mečeva. Konačno, krajem juna 2013, Ralf Džuk dobija priliku da gleda Nikolu uživo. Bilo je to na meču mladih reprezentacija Srbije i SAD, kada je za Amerikance igrao sadašnji Jokićev saigrač Aron Gordon. Ralfova prvobitna procena? Bolje da ne znate, ali reći ćemo ovako: miljama daleko od onoga šta je Jokić postigao naredne godine, a da ne pričamo o ovome što radi danas.
- Možda će ovo zvučati preterano, ali tada Nikola uopšte nije delovao kao top talenat. Vraćajući se kroz beleške koje sam tada pisao, Jokić je bio podvučen kao "momak koji bi jednog dana mogao da igra na zadovoljavajućem nivou u NBA". I to je to.
Ni u najluđim snovima nisam očekivao da će 12 meseci kasnije biti razmatran kao ozbiljan NBA talenat. Sećam se da sam ga posmatrao na tom turniru. Bio je nepoznata roba. Nisam imao pojma ko je, odakle je, kakav je i gde je odrastao.
Ali ono što se dalo videti jeste da je iz utakmice u utakmicu bio sve bolji. Konstantno je napredovao, a to je nešto što mi je odmah zapalo za oko - rekao je svojevremeno Ralf Džuk.
Svega mesec dana kasnije, Džuk dobija posao u Denveru kao skaut za Evropu. U isto vreme, jedna ekipa iz Srbije polako je postajala prava mašinerija za talente.
Fabrika košarke
Mega Basket se istorijski ne može svrstati u velikane srpske košarke. Zapravo, bio je to mlad klub kog su 1998. osnovali radnici lokalne fabrike. Veoma brzo Mega se probija u Drugu ligu, a pravi bum doživljava u sezoni 2004-2005 kada ulazi u strateško partnerstvo sa Miškom Ražnatovićem i njegovom agencijom Beobasket.
Za svega desetak godina Mega postaje treći najbolji klub u Srbiji, a otkako je debitovala u Jadranskoj ligi 2014, Mega je evropski šampion po broju draftovanih igrača u NBA - čak 16!
U taj broj spada i Jokić, kog je Mega regrutovala dva meseca pre 18. rođendana. Deo Ražnatovićeve jutarnje rutine jeste čitanje sportskih novina i praćenje statističkih kolona na košarkaškim utakmicama.
Primetio je igrača lokalnog kluba koji je beležio monstruozne brojke na mečevima i rešio da pošalje jednog skauta da ga proveri. Izveštaj o Jokiću je bio sve samo ne sjajan, ali Miško je bio zagrejan. Otputovao je u Sombor, upoznao se sa Nikolinim roditeljima i odlučio da ga dovede u Megu, iako uopšte nije gledao Jokića na terenu.
Prvih par nedelja bilo je pakleno.
- Bio je vrlo slab. Naš kondicioni trener je rekao da moramo da ga izdvojimo od grupe i individualno radimo s njim nekoliko nedelja kako bi bio spreman za trening, za običan trening! Da to nismo uradili, vrlo brzo bi se povredio - rekao je Miško.
Ubrzo je Jokić odveden na "dril", bez košarkaške lopte u rukama. Radio je samo na spremi, snazi, brzini i izdržljivosti. Bilo je to ekstremno teško za momka koji obožava da igra i igra sa radošću. Nije mogao da uradi sklek, a o zgibovima je suvišno govoriti. Nedelje su prolazile, a Nikola je bio nesrećan jer za to vreme ne da nije pipnuo loptu, nego je nije ni video.
Milojev DNK
Međutim, desila se dobra stvar, a to je usađivanje čvrstine koja Jokića odlikuje od prvog dana u NBA. Dejan Milojević koji je tada trenirao Megu kao igrač bio je poznat po fajterskoj košarci i paroli "nema predaje".
Bio je trostruki MVP ABA lige i regularni strater u Evroligi, ali ništa od toga nije postigao samo velikim umećem, već čvrstinom, kontakt igrom kojom je razgrtao rivale. Upravo je svoj igrački DNK Milojević usadio u Jokića.
- Ti srpski treneri su opaki i čvrsti, ali sa svojim igračima razvijaju odnos od ljubavi do mržnje i nazad. Tretiraju ih kao sopstvenu decu. Sećam se koliko je dodatnog vremena Milojević provodio s Jokićem. Pričao mi je priče o danima kada je Nikola jednostavno hteo da digne ruke od košarke. Nedostajao mu je Sombor. Bio je nesrećan zbog preteških treninga. Ostali momci su ga ismevali na treninzima jer nije mogao da uradi 10 sklekova.
Povrh svega toga, tu su bila i njegova dva brata koja su ga snažno gurala napred i pritiskala. Bilo je sve samo ne lako za Nikolu. Međutim, Milojević ga je terao da igra i stalno mu podvlačio da mora da se bori. Na treninzima ga je stavljao protiv Bobana Marjanovića. Jednostavno, Nikola je od starta u borbi - kazao je Džuk za "The Athletic".
Rezultati su bili očigledni. Do februara je Jokić već dobijao šansu na mečevima. Igrao je na Meginom turniru za igrače do 18 godina u Beogradu i ušao u prvu petorku turnira. Usledili su nastupi za prvi tim, a već od novembra 2013. Jokić je beležio dabl-dabl u proseku.
Usledio je odlazak na Nike Hoop samit 2014. godine.
"Ovaj dečko ubija"
Nikola se na kampu "Najkija" nadmetao sa Entoni-Taunsom, Klintom Kapelom, Trejom Lajlsom... i još mnogim kasnijim NBA igračima. Ono što je maltene bilo pravilo jeste da su svi važili za ozbiljnije i bolje igrače od njega u to vreme.
Međutim, na tom višednevnom kampu, skauti i treneri po običaju više pažnje posvećuju treninzima nego samim mečevima. A tu je Jokić nagovestio enorman potencijal. U tandemu sa budućim saigračem Emanuelom Mudijeom uništavao je ostale centre pik-en-rol i pik-en-pop igrom.
- Živopisno se sećam tog dana. Sedeo sam u kolima sa pomoćnikom generalnog menadžera Arturasom Karnišovasom i rekao mu: Čoveče, Jokić ubija - pričao je Tim Koneli.
Džuk se nadovezuje:
- Tih nedelju dana na kampu se tolliko istakao u odnosu na ostale. Naročito je dominirao protiv Kapele, koji je tada smatran za čist dobitak na lutriji na budućem draftu. Sećam se diskusija sa kolegama iz Denvera, svi smo bili saglasni da u ovom momku postoji nešto toliko posebno. Nikada ne odstupa od takmičenja, uživa da se nadmeće...
Na "Nike Hoop" samitu Jokića je trenirao Roj Rana, čovek koji je bio zadužen za neameričke igrače, odnosno "Internacionalni tim". Čak i on priznaje da ga Džoker "uopšte nije kupio".
- Mnogo sam razmišljao o tome. Bilo je bar 500 ljudi u toj teretani cele nedelje. Ako je iko od tih 500 ljudi mogao da predvidi da će danas Jokić biti MVP, rekao bih da je lud. Jednostavno, tada je to bila naučna fantastika. Svaka čast Denveru i njihovom razvojnom timu koji je verovao u Nikolu i unapredio ga. Ja tada nisam video da Jokić može postati MVP kalibar. Video sam momka koji u nekoj perspektivi može da bude solidan NBA igrač, ali je čak i to bilo podložno debati - iskren je Rana.
"Dobro jutro, ideš u Denver"
Nakon kampa, Jokić se vratio u Megu, odigrao sezonu do kraja i ostao na draftu. Veče je prespavao, a ujutru ga je Miško nazvao i rekao mu da je 41. pik i da ga je odabrao Denver.
- Lepo, okej - bilo je sve što je NIkola rekao.
Iz perspektive Nagetsa, veče drafta bilo je napeto do bola. Zamenili su inicijalnog 11. pika sa Čikagom i uzeli 15. i 19. pika, Gerija Herisa i Jusufa Nurkića. Menjali su Furnijea za 56. pika Arona Afaloa. Svuda su se delići slagalice pomerali, sem sa pika broj 41.
- Imali smo nekoliko pikova te godine, a otkad sam stigao u franšizu, naša strategija je bila jasna: budi agresivan, proaktivan i dovodi momke kao mlade prospekte, a ne kao već oformljene draft zvezde. Sećam se te noći, rok se primicao, a mi smo pričali o momcima koji bi mogli da budu skriveni biseri za nas sledeće sezone. Saglasili smo se da je Jokić taj - rekao je Džuk.
Ubrzo je postalo jasno da je Jokić sa 41. mesta drafta apsolutna krađa i pun pogodak za Denver.
U leto 2014. Nikola je doputovao u SAD, ali nije igrao čuvenu Letnju ligu kako to obično rade draftovani momci.
- Nisam želeo da odmah ode u NBA. Nije bio spreman. Doneli smo odluku da u NBA ode naredne godine, a nakon toga Letnja liga nije imala smisla - rekao je Ražnatović.
Međutim, taj odlazak u SAD je i te kako pomogao Jokiću.
"Sportska laboratorija i Institut P3"
Umesto na Letnju ligu, Jokić je otišao u Santa Barbaru u Kaliforniji, u Sportsku laboratoriju i Institut za sportske nauke P3. Tamo se uputio sa braćom Nemanjom i Strahinjom, kao i sa tadašnjom devojkom, a danas suprugom Natalijom, koja se već nalazila u SAD, gde je igrala odbojku na koledžu u Oklahomi. Jokićev cilj je bio jasan: morao je da radi na svom telu i postane veći atleta.
- Tog leta je prvi put naučio sve o pravilnoj ishrani, pravilnom snu i oporavku od umora. Povezao se s našim trenerima, a tog leta je posadio seme svesti o svom telu i o tome kako treba da se brine o sebi u budućnosti. Tada je potpuno promenio pristup - priča Džuk.
P3 institut obavlja detaljne i sveobuhvatne testove za sportiste, a Jokić je tamo stigao u prilično zapuštenom stanju. Nije se isticao u brojnim kategorijama, ali jeste u nekima koje isprava nisu primetne i vidljive golim okom.
- Gde god su se merile fizičke predispozicije sportista, Nikola se nije isticao. Međutim, u nekim potpuno neočekivanim parametrima je bio izvanredan. Radimo testove skoka: naime, ne postavljamo granicu na maksimum, "koliko možeš da skočiš", već postavljamo limite ispod toga i pratimo koliko brzo sportista može da postigne zadat cilj. Neverovatnom brzinom je savladavao prepreke - kaže Erik Lajdersdorf, direktor odeljenja biomehanike na P3 Institutu.
Lajdersdorf podvlači značaj dinamike skoka.
- Važno je skakati visoko, ali tokom košarkaške utakmice imate jako malo momenata gde je bitno da skočite koliko god možete. Važnije je da se brzo pozicionirate na najbolje mesto za skok, odakle i laganim skokom možete da uzmete loptu pored rivala koji je daleko skočniji od vas. Možda nećete završiti na hajlajtsima, ali ćete uraditi milion malih i važnih stvari tokom meča.
Tog leta se sve promenilo za Jokića, dobio je ekstra motivaciju i potpuno se posvetio radu. Shvatio je da mu je san daleko bliži ostvarenju nego što se činilo.
- Mislim da je zaista uživao tog leta u SAD. Bio je sa braćom i devojkom, zabavljao se i istovremeno jako vredno radio - kaže Džuk.
Monstruozna sezona pred odlazak u NBA
Jokić se nakon tog leta vratio u Megu i dominirao. Već u prvom meču sa 27 poena i 15 skokova, ali i četiri asistencije, pokazao je u kom pravcu će ići sezona. Sve Jokićeve mečeve te sezone u Denveru su pomno pratili putem prenosa.
- Bili smo presrećni. Toliko sam bio srećan što smo ga uzeli i svima sam pričao da bi bio u top 5 pikova da je na draft izašao 2015. godine. Van sebe sam od sreće, dobili smo elitnog igrača sa visokim IQ-om, vrhunskim osećajem za asistenciju, momka kome sve deluje lako - priseća se ekstaze Tim Koneli.
Jokić je završio sezonu kao MVP ABA lige. Bio je to prvi put da je osvojio titulu najkorisnijeg igrača, ali ne i poslednji. Nekoliko godina kasnije, pokorio je NBA ligu. Pa onda još dva puta ponovo.
Džokerova era traje, a mi smo srećni što živimo u njoj.
Vladimir Filipović
