Dok korona virus preti Venecueli čiji zdravstveni sistem nije spreman da se izbori s pandemijom, njen predsednik Nikolas Maduro suočen je s drugim problemima - američkom optužnicom za trgovinu drogom i odlaskom velikog saveznika u vidu ruskog naftnog giganta Rosnjefta, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Ruski naftni gigant Rosnjeft prodao je svoju imovinu u Venezueli ruskoj vladi kako bi zaštitio interese deoničara, što bi mogao biti manevar za izbegavanje američkih sankcija u eskalirajućoj borbi Karakasa, Vašingtona i Moskve, navodi Blumberg.
SAD su ranije ove godineuvele sankcije za dve podružnice Rosnjefta zbog poslovanja u Venecueli, ukazuje Blumberg, ali i dodaje da je ruski ambasador u Venecueli Sergej Melik-Magdasarov na Tviteru naveo da će novi vlasnici nastaviti posao.
Borba oko Venecuele uklapa se u mnogo veću geopolitičku bitku između Donalda Trampai Vladimira Putina, pri čemu su se, ukazuje Blumberg, oba okrenula nafti kao izabranom oružju. Odluka Rusije za odustajanja od saveza OPEK plus ranije ovog meseca - što je pokrenulo globalni rat cena nafte- viđena je kao deo strategije za slabljenje američke industrije škriljaca.
Venecuela je najveći gubitnik u globalnom ratu cena nafte, ocenjuje Njujork tajms, ističući da je Putinova odluka da prekine dogovor o nafti s drugim velikim proizvođačima bez savetovanja s Nikolasom Madurom istakla granice savezništva Rusije s Venecuelom, koje je vođeno prvenstveno praktičnim razmatranjima a ne dubokom ideološkim ili ličnim naklonostima.
Pojedini analitičari, ukazuje Njujork tajms, upozoravaju da Rusija, iako zadržava značajno mesto u venecuelanskoj naftnoj industriji, preko novog holdinga možda neće imati finansijsku snagu, komercijalnu mrežu ili želju da održi trgovinu naftom i ulaganja na nivo koji želi Maduro.
Rosnjeft odlazi iz Venecuele usred američkog pritiska na Madura pa je nejasno hoće li taj potez promeniti odnos Rusije s predsednikom Venecuele, ocenjuje Vašington post.
Iako Venecuela ima najveće svetske rezerve nafte, njen kapacitet prerade je mali i proizvodi manje od 500.000 barela dnevno, što je najniži nivo proizvodnje od 1940.
Venecuela se poslednjih nedelja oslanjala na dogovor "nafta za hranu" s meksičkom firmom, dok je većinu svoje nafte prodavala Indiji. Međutim, pod američkim pritiskom, indijske rafinerije planiraju da u aprilu obustave kupovinu venecuelanske nafte.
Sada, posle prodaje Rosnjefta, opstanak Madura zavisi od namera novog kupca iz Moskve. Ako odloži ili proda venecuelanske investicije, taj potez bi ugrozio Madurovu vladu u vreme kad se suočava s globalnom krizom, optužnicom američkih vlasti ali i epidemijom korona virusa u zemlji koja se bori sa siromaštvom i lošim zdravstvenim sistemom.
SAD su u četvrtak optužile Madura i više desetina sadašnjih i bivših zvaničnika venecuelanske vlade za narko-terorizam, nudeći nagradu od 15 miliona dolara za informacije koje vode ka hapšenju i osudi autoritarnog vođe.
Trampova administracija, koja pokušava zbaciti Madura više od godinu dana, želi da isključi bilo kakvu budućnost Venecuele s njim na čelu, ocenjuje Los Anđeles tajms i dodaje da se Maduro i njegovih 14 saradnika terete za isporuku kokaina SAD i za snabdevanje kolumbijskih pobunjenika - koje je Vašington označio kao teroriste - oružjem.
Optužnica je podignuta u vreme kada u Venecueli raste strah od širenja korona virusa, naročito jer je zemlja veoma slabo opremljena za borbu protiv pandemije. Mnogim bolnicama nedostaju voda, sapuni, hirurške potrepštine i lekovi, kao i propisne hirurške maske.
SAD su, kako ukazuje list, odbijale da popuste pred pritisci UN i međunarodnih organizacija za ljudska prava da ublaže sankcije Venecueli kako bi se olakšala isporuka humanitarne pomoći tokom epidemije korona virusa.
Državni tužilac Vilijem Bar ocenjuje da bi podizanje optužnice u vreme pandemije moglo oslabiti Madura i nadahnuti građane Veneucuele na ustanak protiv njega, a stručnjaci smatraju da u zemlji nema uslova za ustanak ili vojni udar i da je optužnica politički motivisana.
