On je rekao da je front u Ukrajini jednak razdaljini između Budimpešte i Pariza, zbog čega bi bilo teško proveriti da li se kršenja eventualnog primirja dešavaju.
Makron je, u intervjuu za Figaro, rekao da evropske mirovne trupe neće biti poslate u Ukrajinu u narednih nekoliko nedelja.
''Pitanje je kako da iskoristimo ovo vreme da pokušamo da postignemo prihvatljivo primirje, pri čemu pregovori traju nekoliko nedelja, a zatim, nakon potpisivanja mira, raspoređivanje", rekao je on.
On je takođe izrazio sumnje u pregovore SAD i Rusije, rekavši da je uveren da će ruski predsednik Vladimir Putin pokušati da ''ponizi'' Ukrajinu.
''Želimo mir. Ne želimo ga po bilo koju cenu, bez garancija, ponovio je francuski predsednik, dodavši da je uveren da će odnosi Zelenskog i predsednika SAD Donalda Trampa ''deeskalirati'' nakon napetog sastanka u Beloj kući u petak.
On je dodao da je sa američkim predsednikom razgovarao tri puta u poslednja tri dana, i rekao da očekuje da će u narednih nekoliko dana ponovo razgovarati.
Starmer najavio plan od 4 tačke
Britanski premijer Kir Starmer najavio je plan od četiri tačke za pomoć Ukrajini sa ciljem okončanja rata sa Rusijom, navodeći da će Velika Britanija, Francuska i druge zemlje pojačati svoje napore u "koaliciji voljnih" za postizanje tog cilja.
Starmer je na konferenciji za novinare nakon sastanka lidera 18 zemalja, uglavnom evropskih, u Londonu rekao da je na tom samitu dogovoreno da prva tačka za pomoć Ukrajini predstavlja nastavak pružanja vojne pomoći Ukrajini i dalje povećavanje ekonomskog pritisaka na Rusiju, preneo je BBC.
On je kazao da je druga tačka tog sporazuma da bilo kakav trajni mir mora da obezbedi suverenitet i bezbednost Ukrajine, kao i da Ukrajina mora da bude prisutna na svim mirovnim pregovorima.
Treća tačka sporazuma podrazumeva da je u slučaju mirovnog sporazuma potrebno pojačati odbrambene kapacitete Ukrajine kako bi se sprečila svaka buduća invazija, a četvrta je - formiranje "koalicije voljnih" za odbranu sporazuma o Ukrajini i za garantovanje mira nakon toga.
Starmer je, kao pomoć Ukrajini, takođe najavio dodatnih 1,6 milijardi funti (1,92 milijardi evra) za finansiranje izvoza iz Velike Britanije više od 5.000 raketa protivvazdušne odbrane.
"Moramo da učimo iz grešaka iz prošlosti, ne možemo da prihvatimo slab dogovor koji Rusija može lako da prekrši, već umesto toga svaki dogovor mora da bude podržan snagom", rekao je on.
Starmer je ukazao da "Evropa mora da uradi težak posao", kao i da će sporazumu o okončanju rata u Ukrajini biti potrebna podrška Sjedinjenih Američkih Država, te da on mora da uključi Rusiju, ali da se Moskvi ne može dozvoliti da diktira uslove.
"Dozvolite da budem jasan, slažemo se sa (američkim predsednikom Donaldom) Trampom o hitnoj potrebi za trajnim mirom. Sada moramo da to postignemo zajedno", rekao je Starmer.
Samitu na kome je najavljeno formiranje "koalicije voljnih" prisustvovali su predstavnici Francuske, Poljske, Švedske, Turske, Norveške, Češke, Danske, Nemačke, Holandije, Rumunije, Finske, Italije, Španije i Kanade.
Samitu je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je rekao da Ukrajina oseća "snažnu podršku" i da je samit pokazao "evropsko jedinstvo na izuzetno visokom nivou kakvo dugo nije viđeno".
"Svi zajedno radimo u Evropi kako bismo pronašli osnovu za saradnju sa Amerikom za istinski mir i za garantovanu bezbednost", rekao je Zelenski posle samita.
Samit o Ukrajini
U Londonu je održan sastanak posvećen miru u Ukrajini, a prisustvovali su lideri Ukrajine, Nemačke, Danske, Španije, Italije, Kanade, Holandije, Norveške, Poljske, Rumunije, Finske, Francuske, Češke i Švedske.
Sastanku su takođe prisustvovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i generalni sekretar NATO Mark Rute.
