Žitelji starog grada Dubrovnika koji je decenijama hvaljen kao "dragulj Jadrana", kažu da to nekada jeste bila privilegija, a da je sada noćna mora.
Mnogobrojni turisti se zaglavljuju na ulazima u drevni kameni grad, deo svetske baštine na listi UNESKA, a veliki brodovi za krstarenje ih i dalje neprekidno dovoze u hiljadama.
Dok ljubitelji popularne TV-serije "Igra prestola" traže mesta na kojima je ona snimljena, tiskaju se na krcatom čuvenom Stradunu, kamenom popločanoj pešačkoj ulici duž koje su srednjovekovne crkve i palate.
Dubrovnik je vrhunski primer posledica masovnog turizma, svetske pojave da povećanje broja posetilaca znači da izuzetni gradovi, naročito mali, pokleknu od gužve. Dok broj posetilaca raste, lokalne vlasti traže način da spreče masu da ne unište šarm grada.
"To je neverovatno, kao da živite usred Diznilenda", kaže stanovnik kuće koja gleda na Staru luku u senci kamenih gradskih zidina.
Obično po osam brodova za krstarenje dnevno doplovi do tog grada sa svega 2.500 stanovnika, a svaki brod iskrca na ulice po oko 2.000 turista. Ima i dana kada se tu usidri čak 13 brodova.
"Žao mi je i nas i njih (turista), jer ne mogu da osete grad dok se sudaraju s drugim turistima", rekao je jedan Dubrovčanin. "To je haos, cela stvar je haos".
Taj problem je počeo da škodi ugledu Dubrovnika u inostranstvu.
UNESKO je prošle godine upozorio da je mesto tog grada na listi svetske kulturne baštine ugroženo zbog porasta broja turista.
Popularni putopisni blog "Diskaverer" je nedavno ukazao da je poseta tom istorijskom gradu "vrhunac svakog odmora u Hrvatskoj, ali gomile koje su napunile njegove uske ulice i prolaze, ne donose kvalitetno iskustvo".
U blogu piše i da dodatna pažnja koju taj grad dobija kao mesto snimanja "Igre prestola", u kombinaciji s dolaskom brodova za krstarenje, stvara "problem epskih razmera".
Putnicima je zato dat savet da posete druge stare gradove u blizini: "Umesto što pokušavate da budete jedan od srećnika koji će dobiti kartu za posetu dubrovačkim atrakcijama, posetite prekrasan grad Ohrid u obližnjoj Makedoniji".
Dubrovačke vlasti su 2017. godine najavile plan "Poštovati grad" koji ograničava broj turista s brodova za krstarenje na maksimalno 4.000 istovremeno, u bilo koje doba dana. Međutim, taj plan tek treba sprovesti.
"Svesni smo gomile", rekla je Romana Vlašić, šefica turističke službe grada.
Međutim, dok, s jedne strane, obećava da će se ograničiti broj posetilaca, Vlašić je sa zadovoljstvom napomenula da je ovogodišnja sezona u Dubrovniku "zaista dobra, uz blago povećanje broja turista". Uspeh fudbalske reprezentacije Hrvatske na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu, gde je došla do finala, podstakao je dolazak stranaca.
Vlašić je rekla da je do sada Dubrovnik ove godine posetilo više od 800.000 turista, što je šest odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Broj noćenja je porastao za četiori odsto, na tri miliona.
Brodovi za krstarenje plaćaju takse za gradsku luku, ali lokalne radnje imaju vrlo malo koristi od posetilaca s njih, jer putnici imaju na brodovima sveobuhvatne pakete, i vrlo malo troše u lokalnim restoranima ili prodavnicama.
Krunoslav Đuričić koji svira gitaru na Palama, jednom od dva glavna ulaza u stari Dubrovnik, vidi masu turista koja teče pred njega po ceo dan, i smatra da "masovni turizam možda nije ono što nam stvarno treba".
Turisti s brodova za krstarenje imaju samo nekoliko sati da posete grad, što znači da žure da vide nekoliko tačaka, da se tu slikaju, i da to objave na internetu.
"Jednostavno, mnoštvo ljudi samo trči", kaže Đuričić. "Ali kuda trče"!?
