Među mladima u EU uzrasta 16 do 29 godina koji su tokom 2023. godine u periodu od tri meseca pre istraživanja Eurostata koristili internet, 36 odsto je pokušavalo da proveri istinitost neke informacije koju su pročitali.
U četiri članice EU to je činilo više od 50 odsto mladih, i to u Finskoj (61 odsto), Holandiji (60 odsto) i Hrvatskoj i Švedskoj (po 53 odsto).
U vrhu je sa 55 odsto i Norveška, koja je kao članica Evropskog ekonomskog prostora, uz Švajcarsku, takođe bila uključena u istraživanje.
U EU, najmanje truda da provere neku informaciju uložili su mladi na Kipru (11 odsto), u Bugarskoj (14 odsto), Rumuniji (15 odsto), Litvaniji (21 odsto) i Letoniji (27 odsto).
Kada je reč o mladima iz zemalja kandidata, prednjači Crna Gora sa 30 odsto, a slede Bosna i Hercegovina i Turska sa 19 odsto, odnosno 18 odsto. Prema podacima Eurostata, istinitost informacija u Srbiji je tokom 2023. godine proveravalo svega oko 7 odsto mladih.
U svim zemljama, sa izuzetkom Bugarske i Irske, postotak mladih koji su proveravali neku informaciju veći je od postotka onih koji su to činili u celokupnoj populaciji.
Srbija je, prema podacima Eurostata, i među manjim brojem zemalja u kojima osnovnim digitalnim veštinama vlada više mladića nego devojaka (59 odsto prema 43 odsto).
Na nivou EU je tokom 2023. godine osnovnim digitalnim veštinama vladalo je u proseku 73 odsto devojaka starih 16 do 29 godina i 69 odsto mladića. Odnos u korist devojaka Eurostat je ustanovio u 19 članica Unije.
Najveća razlika zabeležena je u Hrvatskoj, sa 94 odsto devojaka i 80 odsto mladih muškaraca.
Suprotna situacija bila je Slovačkoj (65 odsto prema 72 odsto), Estoniji (85 odsto prema 89 odsto) i Rumuniji (44 odsto prema 47 odsto), a među zemljama kandidatima u Srbiji, Turskoj i Bosni i Hercegovini.
