Većina mladih u 12 zemalja Evrope nije religiozna i retko ide u crkvu, što je dokaz trenda postepenog skretanja ka posthrišćanskom društvu, rezultat je istraživanja koje je objavio britanski Gardijan.
Istraživanje sprovredeno na mladima od 16 do 29 godina u 21 evropskoj zemlji pokazalo je da je najmanje religiozna Češka gde je 91 odsto ispitanika iz te starosne grupe reklo da nema nikakvu versku pripadnost.
Na spisku zemalja u kojima većina mladih nije religiozna posle Češke slede Švedska, Danska, Estonija, Holandija, Norveška, Francuska, Španija, Britanija, Belgija, Mađarska i Finska.
U većini ovih zemalja s izuzetkom Holandije manje od deset odsto mladih ide u crkvu makar jednom nedeljno.
U Češkoj je 70 odsto ispitanika odgovorilo da nikada ne idu u crkvu, a u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Španiji i Holandiji taj procenat je između 55 i 60 odsto.
Istraživanje je pokazalo da je u Sloveniji nereligiozan otprilike svaki drugi mladi stanovnik (48 odsto), u Rusiji 46 odsto, u Nemačkoj 43 odsto ispitanika, ali ni u tim zemljama mladi ne idu često u crkvu - jednom nedeljno to čini manje od 25 odsto.
Najreligiozniji su se pokazali mladi Poljaci gde je 17 odsto ispitanika reklo da ne pripada ni jednoj veri, a potom u Irskoj gde je taj procenat 31, i Austriji gde je nereligizno 34 odsto mladih. U Poljskoj bar jednom nedeljno u crkvu ide polovina mladih, a u Irskoj oko trećine (31 odsto).
Rezultati su objavljeni u izveštaju "Evropska omladina i religija" čiji je autor Stiven Bulivant (Stephen Bullivant), profesor teologije i sociologije religije na londonskom katoličkom univerzitetu Sent Meri i zasnivaju se na podacima iz Evropskog socijalnog istraživanja sprovedenog od 2014. do 2016, piše Gardijan
.Komentarišući rezultate autor je ocenio da je "religija na umoru" i da se "uz neke časne izuzetke sve više mladih ne identifikuje s religijom niti je praktikuje" što će "u budućnosti verovatno biti i izraženije".
"Hrišćanstvo kao zadato, kao norma, stvar je prošlosti i to verovatno zauvek. Ili barem za idućih sto godina", rekao je Bulivant.
On je ukazao i da među državama postoje velike razlike i da ponekad, čak i kada su sličnog kulturnog nasleđa i istorije imaju veoma različite verske profile navodeći kao primer da su dve među najreligioznijima - Poljska i Letonija i dve među najnereligioznijima - Češka i Estonija postkomunističke zemlje.
Po Bulivantu, mnogi mladi Evropljani su kršteni kao deca ali posle više nisu ulazili u crkvu. "Kulturološki verski identitet sve manje se prenosi s roditelja na decu. Kao da se odmah s njih ispere... Za 20 ili 30 godina crkvene zajednice će biti manje, ali će im vernici zato biti mnogo više posvećeni i odaniji", zaključio je.
->
