Prvi put u Evropi posle 1945. je jedna zemlja, koja predsedava Evropskom unijom, organizovala događaj koji "činjenički znači naklonost dobu nacizma", piše francuski list Mond i navodi da je "Zagreb, koji predsedava EU, organizovao održavanje počasti vojnicima nacističkog hrvatskog ustaškog režima" u glavnom gradu Hrvatske i u Sarajevu.
Mond javlja i da je zbog toga više hiljada "duboko potresenih" građana, protivnika nacizma, održalo demonstracije ispred katedrale u Sarajevu, gde je održana pomen-misa vojnicima ustaškog režima.
Pariski dnevnik podvlači da je "Hrvatska, koja tokom šest meseci predsedava Evropskom unijom, odala počast 16. maja u Zagrebu i Sarajevu, sećanju na vojnike hrvatske pronacističke ustaške države, koje su likvidirali pripadnici jugoslovenskog pokreta otpora 1945".
"To 'obeležavanje Blajburga' se obično održava u istoimenom selu u Koruškoj, u Austriji, gde su poražene ustaše zarobljene i likvidirane od strane komunističkih partizana na kraju Drugog svetskog rata", dodaje Mond.
I napominje da je, u početku "ta prikrivena manifestacija, otkako je Hrvatska postala nezavisna 1991, postala mesto okupljanja hrvatskih i evropskih neonacista".
A budući da su austrijske vlasti ove godine zabranile to okupljanje, piše Mond, "hrvatski parlament je odlučio da obeležavanje organizuje na jednom groblju u Zagrebu i, uz podršku Katoličke crkve i (nacionalističke) Hrvatske demokratske zajednice u Bosni, takođe, u katedrali u Sarajevu".
"Mada je takav pomen uobičajen u Hrvatskoj u poslednjih trideset godina, saopštenje da će misu održati i nadbiskup Sarajeva, kardinal Vinko Puljić, duboko je potreslo građane glavnog grada Bosne i Hercegovine", piše pariski dnevnik.
I, kako ističe, "zbog toga su već više nedelja antifašističke organizacije i predstavnici jevrejske, srpske i romske zajednice, čiji su pripadnici bili najveće žrtve nacističkog terora između 1941. i 1945, izražavali osudu tog događaja, čemu su se pridružile i muslimanske bošnjačke stranke".
Mond javlja da je više hiljada demonstranata protestovalo u času kad je dvadesetak katoličkih sveštenika održavalo pomen u sarajevskoj katedrali, "a protestna povorka je krenula iz četvrti Marijin Dvor, mesta poslednjeg ustaškog zločina, javnog vešanja 55 antifašista u martu 1945, a okončana je pred Večnim plamenom, spomenikom oslobođenja Sarajeva 6. aprila 1945".
"Sarajlije su uzvikivale 'Smrt fašizmu, sloboda narodu', što je geslo Jugoslavije", navodi francuski dnevnik.
I zaključuje da je "organizator protesta, predsednik udruženja antifašista Nijaz Skenderagić izjavio da je to 'odgovor građanskog, slobodnog i antifašističkog Sarajeva onima koji pokušavaju da slave ratne zločince'".
