Letenje volim još od puberteta, kad svako na svoj način želi da se izmesti iz teskobe odrastanja. Za mene je letenje tad bilo mentalni ultimatum: vidi širu sliku, koji sam lako primenjivala kasnije.
O letenju sam učila na preskok, ništa planirano ni nametnuto. Priliku da sklapam makete aviona dobila sam kad mi se sin rodio i strasno se zainteresovao. U onaj čuveni emigrantski kofer, makete sve do jedne, su upakovane i preletele okean.
Letenje malim ultralakim avionima, jedrilicom, helikopterom, balonom sa vrućim vazduhom, naravno ekonomskim prekookeanskim velikim avionima, malim putničkim sa drvenim stolicama i neprekidnom turbulencijom, luksuznim četvorosedom za gradska razgledanja, do sada sam sve probala.
Svaki let je različit, ali ono što im je zajedničko to je očni zapis koji se ureže na visini. Mera neznatnosti ljudskog gostovanja na planeti i zapremina impozantnog i moćnog trajanja prirode, udahnu u pluća gorivo koje trošim pri dnevnom slalomu socijalnih očekivanja.
Ovih dana je u Beogradu srušena zgrada predratne fabrike aviona „Ikarusa“, čiji je osnivač pilot Dimitrije Konjović, te svi ukazuju na predivnu zgradu art dekoa, nastalu 1938. godine, po projektu Franja Jenca, koja je nestala.
Ova zgrada za mnoge ima istorijsku ali i emotivnu vrednost ali,uprkos tome, sećanje na mesto rađanja aviona, novi investitor je prebacio u muzej. To je verovatno i razlog što sam na putu prema velikim jezerima Ontarija ugledavši znak sa žutim avionom skrenula s puta. Maketa žutog aviona, vidljiva još sa puta, je znak koji je usmeravao u tom pravcu. Od kustosa koga smo zatekli saznali smo priču o ovom malom muzeju.
Škola letenja za vreme II svetskog rata
„U proleće, 1940. godine, Timbro Construction je pretvorio poljoprivredno zemljište u aktivni aerodrom, uključujući pet hangara, tri dvostruke piste, kantinu, vatrogasnu dvoranu i druge zgrade. Mesto je izabrano zato što nije bilo blizu kontrolisanog vazdušnog prostora i bio je blizu otvorene vode jezera Iri. #6 SFTS je bila prva škola za letjenje u školama koje su se specijalizovale za obuku pilota vazduhoplovnih snaga.
Škola #6 SFTS je zvanično otvorena 25. novembra 1940. godine. Prva klasa pilota izašla je 10. februara 1941. godine. Poslednji letač sa obukom u trajanju od 53 sata leta diplomirao je u novembru 1944. Ukupno 2.436 pilota iz Kanade, Velike Britanije, Australije, Novog Zelanda i SAD su ovde stekli krila. Tokom četiri godine rata, 47 ljudi je izgubilo život. Trideset i dva aviona su uništena na treninzima.
Godine 1999. imovinu za potrebe ovog muzeja su kupila tri lokalna biznismena. Russ Cameron, Vic Povell, Dan Silverthorne. Ova trojica bili su veoma zainteresovani da pomognu Muzeju da započne rad, ličnom angažovanošću i finansijskim ulaganjem. Najznačajnije su bile restauracije 2 Harvard-a i kupovina većeg antikviteta aviona. Muzej RCAF Dunnville #6 otvorio je vrata 5. jula 2003. godine“, bez daha je izgovorio kustos.
Vitrine u dve sobe Muzeja imaju izložene fotografije, medalje, makete, te zbog tako bogate kolekcije važi za jedan od najboljih muzeja vazduhoplovstva. U hangaru u kom su izloženi antikviteti nekadašnjih ratnih letelica, kustosu je bilo potrebno više od sata za predstavljanje svakog blistavog eksponata.
Kustos nam je objašnjavao: „Ovo je tip aviona koji se koristio na #6 SFTS i ostalim bazama obuke, uključujući Jel i Cornell. Takođe imamo Fleet Finch koji je korišćen u školi Osnovna letačka obuka, kao i realistični modeli Spitfire i bombarder Moskuito. Takođe su prikazani i Grumman Tracker koji je odleteo sa HMCS Bonaventure i Nieuport iz Prvog svetskog rata. Pošto je aerodrom Dunnville sada zatvoren za letačke operacije, ovi avioni nisu više u upotrebi.“
Mali grad Dunnville je shvatio značaj ovih artefakta i čuva ih tako što danonoćno volontiraju, uređuju i obnavljaju eksponate. Kažu da će i njih pamtiti tako što oni čuvaju pamćenje. Jednom godišnje održavaju se i svečanosti, a često gostuju razna pilotska udruženja iz Kanade i Amerike, jer je pista registrovana za sletanje.
Sundance Balloons Rides
Letenje balonom ovog leta prvi put sam probala, i potpuno sam očarana, jer ni po čemu nije slično ostalim letenjima. Priroda miriše sveže i omamljujuće u ranu zoru, oko pola pet, a onaj nadmoćni osećaj probijanja vazduha otvorenim letelicama u niskom letu, ovde je zamenjen plovidbom laganog bajkovitog lebdenja, panoramskog vidohvata.
Avantura je što nemate pojma, a ni pilot, gde ste se uputili i gde će vas odvesti vetar. Balon je prepušten milosti vazdušnih struja, ali ih može iskoristiti u svoju korist. Podizanjem i spuštanjem, pilot je u mogućnosti da pronađe različite vazdušne struje na različitim visinama i koristi ih da nosi balon u željenom pravcu. Zbog toga balon i leti samo u satima neposredno pre sumraka ili posle zore, kada su vetrovi najniži.
Kod sigurnog letenja je najvažnije sletanje, ali pre toga sigurnom rukom iskusnog instruktora približili smo se vodi na reci toliko da smo dotakli površinu, a on se našalio: "Rekoh vam ponesite čizme". Taj mali trik je potpuno uspeo jer mirna površina vode je ukazala predivan prizor šarenog balona u kom se nalazimo. Vetar je bio skoro neznatan, te smo na kraju leta bili prinuđeni da sletimo na farmu Amiša.
Ekipa koja vozi opremu pratila nas je i bila u stalnoj vezi sa pilotom, te kako smo rešili da se spustimo morali su da traže dozvolu od farmera za sletanje. Srećom bila je jedna zaravan bez useva, jer balon sem sigurnog sletanja zahteva i ispumpavanje ogromnog balona. Veliko iznenađenje tek je usledilo kad smo dodirnuli zemlju, skoro neosetno, kao što je i lebdenje u vazduhu bilo tako prirodno.
Priča o tradicionalnom šampanjcu nakon leta ima mnogo verzija, a meni je najlepša ova. Francuska braća, Jackues i Joseph Montgolfier prvi su uvideli da papirna kesa ide na gore kad je pored vatre, te su time podstaknuti da naprave prvi balon.
Putovanja su im bila neizvesna pa kad bi balon vrućeg vazduha pristao u vinograd, lokalni farmeri su se kretali prema njemu motikama, spremni da napadnu ovaj čudni predmet sa neba. Kako bi sprečili uništenje balona od strane farmera, braća su im ponudila bocu finog francuskog šampanjca. To je ujedno bila i identifikacija i nadoknada štete.
Danas, u znak sećanja na prvi let, tradicionalno se je pije šampanjac nakon vožnje balonom. Neki čak smatraju da je ovo uslov za završetak leta. Polovinom avgusta u Montrealu je veliki festival na kom se očekuje preko 200 raznovrsnih balona.
Letenje ili uzletanje nije samo moja porodična priča. Jedan mladi bračni par, otac padobranac a brat pilot, imaju i dva zvrka od tri i jedne godine, poverio mi se. Nedeljom kupe kokice za čitavu porodicu, približe se jezeru Ontarija i iz parkiranih kola posmatraju uzletanje i sletanje aviona sa aerodroma Bili Bišop, koji se nalazi na ostrvu. Kažu da nema lepše bioskopske projekcije od te.
Violeta Dimitrijević
