Predstava "Penelopijada" je kanadska obrada mediteranskog mita, ali ovaj put iz Penelopinog ugla. Najpoznatija kanadska spisateljica Margaret Atvud, je problematizovala jedan segment iz "Odiseje", njegov povratak kada je ubio Penelopine sluškinje, optuživši ih da su šurovale s proscima.
Rediteljka Dragana Varagić je, sredini ukorenjenoj u mitove i legende, ponudila i ženski glas, i produbila sumnju sumnje. Roman "Penelopijada" Margaret Atvud je na srpski jezik prevela Bojana Vujin, a izdala izdavačka kuća Geopoetika.
Rediteljka Dragana Varagić je kako i sama kaže vratila taj mediteranski ep kao eho eha od Homera, preko Atvud u mediteranske korene. Nastala u koprodukciji između Canada's April Productions i Kulturnog centra Tivat, izvedena je na "Purgatorije" festivalu u Tivtu. Originalno je postavljena u Engleskoj, pre nekoliko godina u Torontu u Nightwood Theatre, ženskom profesionalnom teatru.
U ovoj sveženskoj, pored nagrađene glumice Dubravke Drakić, Tanja Bošković, Jelena Simić, Branka Femić, Kristina Stevović, Smiljana Martinović, Vesna Vujošević. Sedam sluškinja i Penelopa. Sluškinje igraju bar dve uloge i nose te obe protivrečne odlike likova na sebi, od dželata do žrtve. Problematizuju se pitanja: Da li je ćutanje saučesništvo, kao i ima li prećutane istine o smrti svih dvanaest sluškinja nakon Odisejevog povratka kući? Da li je istina lekovita? Ko je od žrtve napravio krivca? Da li je pitanje istine, pitanje identiteta? Pitanja identiteta i istinitost onoga što se dešava pred nama.
Predstava počinje pansofijskim rečima Penelope: "Sad kad sam mrtva, sad znam sve!" Taj nagoveštaj saopšavanja istine, u predstavi se nanovo preispituje.
Predstava je savremena, muzičko-dramski spektakl postmodernističkog diskursa, komićno tragičnog tona. Osnovna struktura predstave je klasična grčka tragedija, izdvojen hor od likova, ali je suštinski promišljena adaptacija klasičnog pozorišta. Drama u užem smislu sa elementima komedije i apsurda do tragedije.
U književno istorijskom kontekstu homerovskog mita, prepliću se i dva sveta. Svet živih i mrtvih. Lik Penelope je profilisan kao lik jake žene državnice, bogate i poslovno angažovane, čiji muž je na putu, a ona odgaja sina tinejdžera, nasuprot mitu koji je pamti kao čekalicu i tkalju.
Muziku za ovu predstavu radio je kompozitor Aleksandar Gajić, a scenografiju Kathleen Irnjin, kostime Jelisaveta Tatić Čuturilo.
Nagrađenu glumicu, Dubravku Drakić, zamolila sam da prokomentariše svoju saradnju sa rediteljkom Draganom Varagić, utiske koje nosi sa pozorišnog festivala u Tivtu i svojoj ulozi u predstavi. Rado se odazvala rečima:
"Nekoliko srećnih okolnosti se preplelo kroz projekat "Penelopijada", koji je premijerno izveden u Tivtu, sad već davne 2012. godine.
Prva je nevjerovatan entuzijazam i hrabrost Dragane Vragić da okupi ekipu glumica, koje ranije nije poznavala, za tako zahtjevnu priču kao što je "Penelopijada", sada već legendarne Margaret Atnjood.
Druga okolnost je što sam prošla kasting za ulogu Penelope, a nadala sam se da će Dragana odabrati neku drugu glumicu za naslovnu ulogu, jer sama nisam bila sigurna u snagu i vještinu glumačkog bića koje se zahtevao za takvu ulogu.
Treće, čini se najbitnije, što je žar, želja i vjera u ovaj projekat godinama samo rastao i učvršćivao, ne samo naše uloge i tkanje predstave, već naše prijateljske i profesionalne odnose.
Zato je nagrada na Međunarodnom festivalu glumca u Nikšiću, priznanje koje me obradovalo i potvrdilo sve ono što sam negdje i osjećala kao moguće i plodno, pa se time i artikulisalo.
To je novi povod da se priča ne samo o predstavi, već i o nevjerovatnim pitanjima koje Margaret Atvud otvara, a na koja svaka iskrena žena danas teško može dati odgovor. U tom traganju i preispitivanju prolazi nam život, a trebalo bi da smo mudrije nakon hiljadu godina. Na žalost nismo."
Saradnja srpske rediteljke Dragane Varagić sa kanadskom Ambasadom u Srbiji, na zajedničkom projektu realizacije ove predstave, uspela je da prožme identitet obe kulturne sredine.
Onaj u kome je Dragana radila i živela i onaj u kome je odrasla. Stvaranje "pozorišta bez granica" u potpunosti ispunjava želju rediteljke Varagić da nakon dvadesetogodišnjeg rada u Kanadi nastavi učvršćivanje kulturnih veza Srbije i Kanade.
Dragana je nedavno u Torontu kao gostujući reditelj režirala "Penelopijadu" kao diplomsku predstavu na Univerzitetu Rajerson, tim povodom osvrnula se na svoj doprinos i značaj pozorišta bez granica:
"Kao neko ko i dalje živi u dve kulture i na dva jezika imala sam zadovoljstvo da radim komad Margaret Atvud i na srpskom i na engleskom, i da se uverim kojom snagom izuzetan dramski predložak funkcioniše na bilo kom jeziku. Ono što povezuje obe predstave je koliko je sve nas koji smo ih radili ovaj proces povezao ne samo kao umetnike, nego i kao ljude. Nadam se da tako deluje i na publiku.
Nedavna torontska premijera, kao i igranje na Festivalu u Nikšiću, i odmah zatim u Crnogorskom narodnom pozorištu na "Danima kanadske kulture" pod pokroviteljstvom Ambasade Kanade, su me ponovo uverili kolika je moć reči u pozorištu. Danas, kada reči služe da se zamaskira istina, da se povredi neko drugi koristeći nekog trećeg, to zamešateljstvo manipulacije, te tzv. "postistine" od kojih ne umemo da se odbranimo, pozorište ponovo postaje mesto zdrave komunikacije.
Pozorište postaje utočište za radosno i jednostavno prepoznavanje između publike i predstave, za izražavanje potrebe da postojimo jedni za druge, kao podsećanje na šta nam je važno u životu i u kom sistemu vrednosti živimo, a kakav bi stvarno želeli, na odgovornost svih nas za vreme koje se, kako bi rekao Šekspir "izglobilo". Ako su ove predstave bar još u nekom probudile odgovornost prema svetu koji ostavljamo svojoj deci, onda sve ovo ima smisla."
Violeta Dimitrijević
