Sestra Andre, rodjena u Alesu 1904. godine, u februaru je napunila 118 godina i živi u staračku domu u Tulonu na jugu Francuske.
"Tužna je to čast. Ne volim parade. Nemam sujetu. Osećam da bi mi bilo bolje u raju, ali me Bog ne želi i ne ponosim se time. Ali sam srećna zbog moje porodice koja me je tetošila", rekla je ona francuskoj televiziji.
Časna sestra je dva puta preležala korona virus poslednjih meseci.Prema rečima lekara u staračkom domu, njeno zdravlje je dobro uprkos bolovima vezanim za njenu duboku starost.
Lekari su rekli da sestra Andre nije odustala od sitnih svakodnevnih zadovoljstava kao su čokolada i časica portoa ili vina. Takodje voli gaziranu vodu koju zove "voda koja bocka".
Sestra Andre čije je pravo ime Lisil Randon (Lucile) postala je časna sestra sa 40 godina. Pre toga je 12 godina bila guvernanta u buržujskim porodicama u Marseju. U znak poštovanja prema svom starijem bratu, odlučila je da joj monaško ime bude Andre.
Radila je u jednoj bolnici gde je pomogala starijim licima i deci bez roditelja, a u penziju je otišla sa 75 godina, 1979. godine. Sestra Andre je 2009. otišla u staračkim dom Tulona, a već 12 godina je slepa. Rekla je da i dalje uživa u porodičnim posetama.
Rekord dugovečnosti u Francuskoj i dalje drži Žana Kalman (Jeanne Calment), koja je umrla 1997. godine sa 122 godine.
