Na pitanje o tome da li postoji džinovsko, mršavo čudovište - vodeni gmizavac "Nesi", novozelandski naučnik je juče odgovorio: "Apsolutno ne!" i rekao da bi ono što povremeno vide posetioci škotskog jezera Loh Nes mogla biti velika jegulja.
Profesor Univerziteta Otago Nil Gemel obelodanio je svoja otkrića na današanjoj konferenciji za štampu u Drumnadrokitu, na zapadnoj obali Loh Nesa, u Škotskoj, prenose novozelandski mediji.
Prošle godine Gemel i tim istraživača krenuli su u potragu za DNK iz čuvenog jezera u Škotskoj dubokog 226 metara. DNK je izdvojena iz 250 uzoraka vode uzetih iz dubine jezera, a zatim analizirana uz poređenje s bazama podataka.
Našli su sve vrste riba koje su i očekivali, kao i vodozemce.
Tražili su DNK džinovskog soma, morskih pasa i jesetri kao moguća objašnjenja za čudovište iz Loh Nesa, ali ih nisu našli.
Gemel je u avgustu rekao za sajt "Stuff" da postoje četiri glavna objašnjenja u vezi s "viđenjem čudovišta" i da "naše istraživanje u suštini odbacuje većinu tih teorija, međutim, jedna teorija ostaje verovatna", rekao je on prošlog meseca.
Ta teorija, objavio je danas, bila bi džinovska jegulja. Našli su "veoma značajnu" količinu DNK jegulja u uzorcima vode uzetim "na skoro svakoj lokaciji", rekao je Gemel.
Gemel je rekao da je mogućnost da je čudovište džinovska jegulja, jedna od najstarijih teorija koje sve mahom datiraju iz tridesetih godina prošlog veka, i da je ta teorija najverovatnija posle analize DNK iz uzoraka jezerske vode.
"Ronioci tvrde da su viđali jegulje debljine ljudska butine, da li preuveličavaju ili ne - ne znam, ali moguće je da u jezeru žive veoma velike jegulje", rekao je profesor.
Istorijski gledano, nastarija, s početka 20. veka, je teorija da je u jezeru "vodeni dinosaurus" -plesiosaurus, iz perioda Jure.
Gemel je rekao da ne mogu naći nikakve dokaze o takvom stvorenju, "tako da, izvinite, mislim da ideja o pleziozaurusu ne stoji".
Uz to, svi džinovski gmizavci su izumrli pre šest miliona godina, a jezero Loh Nes je veoma mlado, staro svega deset hiljada godina, nastalo posle poslednjeg Ledenog doba. Ono uz to nema nikakvu vezu s obližnjim Severnim morem, te je nemoguće da se neka životinja odatle doselila naknadno.
Glavni motiv za veliku analizu DNK iz jezerske vode je bilo pokazati kako funkcioniše naučni proces.
Analiza DNK prikupljene s nekog mesta je veoma moćan i "vrlo jednostavan metod", rekao je Gimel.
Zato "bilo čudovišta ili ne, DNK iz okoline - tehnologija koju koristimo, vrlo je uzbudljiv način za procenu koje vrste života ima na nekom mestu", rekao je profesor ranije.
Ta tehnologija je stekla široku popularnost u poslednjih pet godina, na Novom Zelandu se koristi tri godine, ali ovo je prvi put u Loh Nesu.
Međutim, Gemel je novinarima ostavio i sumnju, rekavši da još ima "mnogo neizvesnosti" u njegovom radu.
Količina analizirane vode je "kapljica" u veoma velikoj vodenoj masi tog jezera, tako da iako veruje u rezultate, Gemel nije isključio mogućnost da je nešto možda propušteno.
"Možda i postoji čudovište iz Loh Nesa, ali to ne znamo, mi ga nismo našli", rekao Gemel.
