Nemačka sutra 13. put preuzima rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU i tokom mandata njen prioritet će biti borba protiv pandemije korona virusa ekonomski i socijalni oporavak Evrope.
Nemačka vođenje Saveta EU preuzima od Hrvatske, čiji je mandat takođe u najvećoj meri obeležila pandemija.
Vlada u Berlinu bila je u više navrata prinuđena da zbog pandemija prilagođava program predsedavanja, ali su kancelarka Angela Merkel i njen kabinet naglasili da žele da postignu napredak i u ključnim ranije zacrtanim ciljevima kao što su zaštita klime, digitalizacija i utvrđivanje evropskog budžeta.
Kancelarka Merkel ranije je rekla da borba protiv klimatskih promena ostaje značajna oblast rada, a kao tačku koju namerava da zadrži na dnevnom redu navela je trgovinu dozvolama za emisiju štetnih gasova u vazdušnom i brodskom saobraćaju.
U oblasti digitalizacije, centralne teme biće politika podataka, veštačka inteligencija i jedinstveno digitalno tržište, piše portal EURAKTIV Srbija.
Velike izmene već su pretrpele projekcije višegodišnjeg budžeta EU, koji će morati da bude prilagođen borbi protiv pandemije i projektima privrednog oporavka EU. Nemačka kancelarka je najavila da će Uniji za naredni sedmogodišnji budžetski period biti potrebno znatno više novca.
Pandemija je kao glavnu temu u Briselu nametnula i zdravstveno, a Nemačka na čelu Saveta EU planira da promoviše novu evropsku strategiju za evropski farmaceutski sektor.
Berlin je najavio i vrlo ambiciozne spoljnopolitičke ciljeve, ali su se tu, sa otkazivanjem septembarskog samita EU-Kina u Lajpcigu, već pokazale posledice pandemije. Odnosi EU sa Kinom ostaju ipak jedna od glavnih tema, kao i odnosi sa SAD, afričkim zemljama i odnosi sa Velikm Britanijom posle Bregzita.
U govoru na godišnjem sastanku Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), Šef nemačke diplomatije Hajko Mas podvukao je 29. juna potrebu veće nezavisnosti EU u svetlu geopolitičkog nadmetanja SAD i Kine.
Mas je rekao da će spoljnopolitički prioriteti Berlina biti veći evropski suverenitet u pogledu resursa, tehnologije i odbrane, kao i samosvesniji nastup prema Kini i SAD. "Razmislićemo o tome kako konflikte u evropskom okruženju ubuduće možemo bolje da obuzdamo i bez SAD", rekao je Mas.
Nemačka će od 1. jula činiti takozvanu predsedničku trojku EU sa Portugalom i Slovenijom, koji predsedavanje preuzimaju u prvoj i drugoj polovini 2021.
Berlin, Lisabon i Ljubljana su još početkom 2019. postigli dogovor da tešnje sarađuju na povezivanju i koordinaciji svojih rotirajućih mandata na čelu EU i usvojili zajednički program koji se odnosi na period od 1. jula 2020. do 31. decembra 2021.
U tom dokumentu, kao jedna od tačaka navodi se da će Savet sa Visokim predstavnikom EU raditi na "nastavku procesa proširenja na Zapadnom Balkanu".
Da su proširenje i Zapadni Balkan među veoma važnim temama nemačkog predsedavanja EU, ponovio je i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib. "To je bitno pitanje i ozbiljno ćemo se njime baviti. Budite uvereni da će Zapadni Balkan i proces proširenja biti prilično dominantni tokom našeg predsedavanja", rekao je Šib 29. juna u Beogradu.
Savet Evropske unije, koji se još naziva i Savet ministara, uz Evropski parlament je jedno od dva zakonodavna tela Unije, a zadaci predsedavajućeg sastoje se u prvom redu u tome da priprema i rukovodi sednicama i sastancima odbora i radnih tela.
Tokom predsedavanja, Nemačka će predstavljati Savet i u pregovorima sa drugim intitucijama EU, na primer o zakonodavnim aktivnostima sa Evropskim parlamentom, sa Evropskom komisijom, kao i prema trećim državama i međunarodnim organizacijama. U zavisnosti od dnevnog reda, u Savetu EU se okupljaju nadležni resorni ministri zemalja članica.
Ambicije i planove koje Berlin ima za Evropsku uniju najbolje ilustruje slogan predsedavanja koji glasi "Zajedno. Učiniti Evropu ponovo jakom".
