Pod pritiskom zakona o nacionalnoj bezbednosti koji je Peking nametnuo Hongkongu, krovna organizacija za prodemokratske grupe i grupe za ljudska prava saopštile su da se gasi, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Takodje se povlače brojni opozicioni političari, približavajući nekada bogatu i pluralističku javnu sferu Hongkonga sistemu kakav postoji u kontinentalnom delu Kine.
U poslednjem udarcu opozicionom pokretu u Hongkongu Gradjanski front za ljudska prava, prodemokratska grupa koja organizuje redovne godišnje skupove i koja je podstakla milione da učestvuju u uličnim protestima 2019. saopštila je da se raspušta, ukazuje Rojters.
Grupa je osnovana 2002. sa ciljem da obezbedi platformu različitim organizacijama za promociju razvoja ljudskih prava i civilnog društva u Hongkongu.
Prvi skup je organizovala 1. jula 2003. kada je pola miliona ljudi izašlo na ulice u znak protesta zbog nacrta zakona o nacionalnoj bezbednosti, poznatog kao član 23, od kojeg su vlasti potom odustale.
Odluka Gradjanskog fronta za ljudska prava takodje baca senku na budućnost protesta na 1. jul kada se obeležava primopredaja bivše britanske kolonije Pekingu 1997. i na kojima tradicionalno hiljade ljudi izlaze na ulice da protestuju zbog svega i svačega, od visokih cena nekretnina do nezadovoljstva vladom.
Demokratski pokret u Hongkongu počeo je da se osipa kada je Peking pre godinu dana nametnuo zakon o nacionalnoj bezbednosti, uz masovna hapšenja i zatvaranje ključnih opozicionih lidera, ocenjuje Rojters.
Zakon o nacionalnoj bezbednosti kažnjava sve što Peking smatra subverzijom, secesijom, terorizmom i saradnjom sa stranim snagama s mogućnošću kazne doživotnog zatvora, ističe agencija, dodajući da kritičari zakona kažu da se zakon koristi za suzbijanje drugačijih mišljenja, što vlasti u Pekingu i Hongkongu odbacuju.
Kako je zakon o nacionalnoj bezbednosti počeo da pogađa šire delove civilnog društva Hongkonga, Gradjanski front za ljudska prava, koji je služio kao krovna organizacija za brojne prodemokratske grupe i grupe za ljudska prava, saopštio je u nedelju da su njegovi članovi jednoglasno odlučili da se raspuste usred nevidjenih i ozbiljnih izazova, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Pritisci na Gradjanski front za ljudska prava rastu već neko vreme, ukazuje američki list.
U aprilu je gradska policija pokrenula istragu o toj grupi, navodeći da više od jedne decenije deluje bez odgovarajuće registracije.
Vodje grupe zatvorene su zbog prekršaja koji se odnose na proteste 2019. i optužbi u vezi s nacionalnom bezbednošću, dok su mnoge organizacije članice već saopštile da se povlače.
Od kada je Peking prošle godine nametnuo gradu zakon o nacionalnoj bezbednosti, desetine prodemokratskih političara i aktivista optužene su za njegovo kršenje.
Neki disidenti su pobegli iz Hongkonga, dok oni koji su ostali nemaju puno mogućnosti za proteste protiv vlade usled zakona i pandemijskih ograničenja okupljanja.
Prvi demonstrant optužen po tom zakonu osudjen je prošlog meseca na devet godina zbog podsticanja secesije i terorističkih aktivnosti, pošto je motociklom uleteo u policiju dan nakon što je zakon uveden prošle godine.
Kada su prodemokratski političari u Hongkongu odneli ubedljivu pobedu na izborima za lokalna veća 2019. pobudili su nade u demokratske promene. Sada ih je strah od hapšenja naterao da podnose ostavke, ogoljujući dramatičan kolaps tog sna, piše Njujork tajms (The New York Times).
Opozicija je tada uzela skoro 90 odsto od 452 mesta u okružnim većima Hongkonga na talasu antivladinog raspoloženja koje je preraslo u višemesečne proteste.
Iako se glasalo za najniže izborne funkcije u većima koja se bave neglamuroznim poslovima poput problema štetočina, smeća i nelegalnog parkiranja, ti izbori su smatrani neformalnim referendumom koji je pokazao podršku javnosti demokratskom taboru.
Pobeda opozicije nanela je Pekingu težak poraz i podigla očekivanja opozicije da su veći izborni uspesi nadohvat ruke.
Medjutim, ističe Njujork tajms, posle manje od dve godine, Peking je uzvratio udarac, brišući te dobitke u okviru širih bezbednosnih mera koje su drastično povećale rizik drugačijeg mišljenja.
Više od polovine većnika iz prodemokratskog tabora, preko 250, povuklo se poslednjih nedelja kako ne bi bili zahvaćeni kampanjom Pekinga, dok su oni koji su ostali na funkcijama zabrinuti zbog mogućnosti hapšenja.
Ciljajući opozicionare u lokalnim većima, vlasti efikasno sahranjuju poslednji trag demokratije u Hongkongu, dok su desetine političara u zatvoru suočeni s mogućim doživotnim kaznama zbog optužbi u vezi s nacionalnom bezbednošću.
Gradjanski front za ljudska prava je poslednja u nizu organizacija i grupa koje su se poslednjih meseci odlučile da se raspuste ili napuste Hongkong, navodeći kao razlog smanjenje građanskih sloboda i suženje javne sfere, ukazuje CNN.
Nedavno su raspušteni sindikat profesionalnih učitelja, sindikat medicinskih radnika, organizacija advokata i još mnoge druge grupe, ističe CNN, dodajući da su na udaru i novinarske grupe suočene s pojačanom kontrolom i strožim ograničenjima.
Propekinški list je prošle nedelje objavio članak protiv Udruženja novinara Hongkonga, prozivajući nekoliko njegovih članova po imenu i optužujući grupu za izazivanje neprijateljstva prema vladi, izazivajući bojazan da bi ta organizacija mogla sledeća da poklekne.
Dugoročno, ocenjuje CNN, gašenja organizacija civilnog društva bi mogla značiti sve manje glasova u nekada bogatoj i pluralističkoj javnoj sferi Hongkonga i približavanje sistemu kakav postoji u kontinentalnom delu Kine.
