Briselski portal Politiko piše da je "Tramp-Merkel doktrina zagarantovane uzajamne netrpeljivosti "ugrozila ne samo odnose SAD i Nemačke, već da je u poslednje vreme narasla u sukob "oko za oko, zub za zub" doveo u pitanje stabilnost atlantskog savezništva.
Pored ljutnje SAD što Nemačka ne izdvaja više novca za NATO i protivljenja gasovodu Severni tok 2, zategnutost između Vašingtona i Berlina je ovih dana pojačana zbog američkih pretnji da će "kazniti" Nemačku jer ne misli da je kineska Huavei 5G internet tehnologija opasna po bezbednost NATO.
Na pitanje Bete da li ovaj političko-ideološki, ekonomski i bezbednosni sukob Vašingtona i Berlina ima i geopolitičke posledice po Balkan, diplomate u EU uzvraćaju da je "nužan oprez".
Na opasku da zvanični Beograd vidi razlaz između SAD i Nemačke i oko rešavanja kosovskog problema, izvori u Briselu kažu da je "jasno da Vašington što pre želi nagodbu Beograda i Prištine, dok neke prestonice u EU imaju drugačiji pristup i, mada žele rešenje, za njih je sporno šta bi bile posledice ‘razgraničenja’".
Evropske diplomate su ukazale da je visoka predstavnica EU Federika Mogerini ovih dana jasno predočila u Savetu bezbednosti UN da u Uniji preovladava stav da se u rešavanje kosovskog "gordijevog čvora" moraju uključiti i drugi svetski činioci.
Jer, konačnu reč mora dati SB UN, dakle pitaju se i SAD i Rusija, što je potvrdio i uticajni nemački poslanik u EP Dejvid Mekalister.
Na pitanje postoji li neslaganje između stava Vašingtona da što pre treba krenuti ka rešenju koje će kroz pregovore ponuditi Beograd i Priština, i mišljenja Berlina, a delom i Londona, da to zahteva još priprema, evropski diplomatski izvori kažu da razlike postoje.
Zamoljeni da ocene da li to znači da Berlin i London, a možda i još neke članice EU, ne žele "pax americana" za Kosovo, jer bi to bio i poraz politike EU i njenog posredovanja u pregovorima Beograd-Priština za poslednjih gotovo šest godina, zvaničnici u Briselu uzvraćaju da je objektivno bilo i da je i dalje izuzetno teško privoleti obe strane na nagodbu oko održivog rešenja.
Ali dodaju da je jasno da razlike između SAD i nekih prestonica EU postoje, iako nema protivljenja da Amerikanci, kao i do sada, budu uključeni u dijalog Beograd-Priština.
Uostalom, primećuju ovi izvori, i Francuska, stalna članica SB UN, nedavno je stavila do znanja da za razliku od nekih partnera u EU prihvata dogovor Beograd-Priština, uključujući "razgraničenje", ako to ne bi ugrozilo stabilnost regiona, a pre svega Bosne i Hercegovine.
Rešavanje kosovskog problema upleteno je u sveukupni veliki problem odnosa administracije američkog predsednika Donalda Trampa i evropskih saveznika, a ne samo nemački, već i drugi analitičari i mediji u EU došli su do zaključka da su jednostavno prestali da postoje odnosi SAD i Zapadne Evrope kakvi su uspostavljeni posle Drugog svetskog rata.
U analizi iz Berlina Politiko ukazuje da se "u nemačkoj političkoj eliti uvrežilo uverenje da SAD više nisu pouzdan partner" i navodi mišljenje uglednog nemačkog analitičara za bezbednosna pitanja Maksimilijana Terhalea da je to "prava katastrofa za savezništvo s dve strane Atlantika".
"Mi moramo prihvatiti da SAD više nisu postojan partner na Zapadu kao nekad", stavio je do znanja i jedan od najuticajnijih prvaka vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc, koji je bio i jedan od dva glavna kandidata da nasledi Angelu Merkel na kormilu CDU, a na čelu je moćne Atlantik-Brike grupe, bastiona nemačkog biznisa i političke elite.
Iako Amerikanci ne smanjuju svoje vojno-bezbednosno prisustvo u Evropi, čak su i nadomak sporazuma s Varšavom o razmeštanju američkih trupa u Poljskoj, administracija u Vašingtonu smatra da je "Nemačka najslabija karika u transatlanskom lancu", stoji u izveštaju Politika iz Berlina.
Uz opasku da Trampova administracija preti da će prekinuti razmenu obaveštajnih podataka ako Nemačka dopusti da kineski Huavei prodaje svoju 5G internet tehnologiju nemačkim firmama.
Nasuprot velikim političkim trzavicama, SAD su i dalje glavno tržišne za izvoz nemačkih proizvoda i nemačke kompanije su, i posle dolaska Trampa na vlast, nastavile da snažno ulažu u američku privredu i pozdravile su Trampove mere za ukidanje smetnji biznisu.
Kako prenose i neki drugi mediji u EU, visoki nemački zvaničnici ne kriju da "prema Trampu vlada velika odbojnost u krugovima oko kancelarke Merkel, koja sa šefom Bele kuće nije bila u kontaktu još od sastanka G20 u decembru".
Politiko navodi da "posmatrači s obe strane Atlantika sumnjaju da se američko-nemački odnosi mogu popraviti pre nego što dođe do promene vođstva na čelu obe zemlje".
