Bivši ambasador Srbije u Vatikanu Vladeta Janković izjavio je da poseta pape Srbiji trenutno uopšte nije realna i da nije u izgledu ni u doglednoj budućnosti.
Janković je za agenciju Beta ocenio da izjava ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića da "očekuje da će se steći uslovi u državi i crkvi da papa poseti Srbiju", ne nosi ništa novo.
"Država može pozvati papu u posetu i naša država ga je već u nekoliko navrata pozivala, od Borisa Tadića do Tome Nikolića, i papa kao šef države može taj poziv da prihvati. Ali papa nikad ne prihvata poziv jedne države ako iza njega ne stoji i poziv predominantne crkve, kao što je u našem slučaju Srpska pravoslavna crkva (SPC)", rekao je Janković.
Taj poziv i saglasnost SPC nikad nije dala, dodaje Janković, i tek kada bude izabran novi patrijarh videće se kakav je stav crkve prema eventualnoj poseti pape.
"Trenutno stav crkve prema Vatikanu je sasvim zadovoljavajući, to su tolerantni odnosi sa mnogo razumevanja, a na čelu vatikanske administracije se nalazi jedan razuman i izvanredno obavešten čovek koji je naklonjen Srbiji", kazao je ambasador.
Na pitanje Bete od čega najviše zavisi dolazak pape u Beograd, Janković je kazao da je u pitanju stav Rusije.
"Od naših odnosa s moćnom Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC), koja je sada u veoma oštrom sukobu s Vaseljenskom patrijaršijom u Carigradu, zavisi odluka naše crkve. Dok su nama RPC i moskovski patrijarh važniji od vaseljenskog patrijarha te posete pape Srbiji neće biti. Poseta pape uopšte nije realna i nije u izgledu ni u doglednoj budućnosti", ocenio je Janković.
Na pitanje od čega zavisi stav ruske crkve i države kada je u pitanju dolazak pape u Srbiju, Janković kaže da je trenutno veliko razmimoliažnje Moskve i Vatikana zbog Ukrajine.
"Iako se RPC i Vatikan u mnogim stvarima slažu, njihovo mimoilaženje je sada dobilo akutni oblik zbog osamostaljenja ukrajinske pravoslavne crkve", rekao je ambasador.
Upitan da li bi i od kakvog značaja bila poseta pape Srbiji, Janković kaže da je to hipotetičko pitanje, ali da veruje da bi poseta izazvala revolt kod većine građana.
"Činjenica je da prema papinoj poseti toleranciju pokazuju prosvećeniji delovi društva, ali da ogromna većina koja čini biračko telo Srpske napredne stranke (SNS) ima duboko ukorenjen otpor prema papinoj poseti i oni to vide kao pokušaj Vatikana da se pokatoliče Srbi", rekao je bivši ambasador u Vatikanu.
Na pitanje da li u odnosima SPC i Vatikana postoji problem zbog uloge katoličke crkve u fašističkoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), Janković kaže da je taj problem "hroničan".
"Međutim, formiranje zajedničke komisije koju je osnovao papa Franja, a koja treba da utvrdi da li Stepinac ispunjava uslove da bude kanonizovan je dobar znak za međucrkvene odnose. Ta komisija je odlučila da se proglašenje Stepinca svetiteljem odlaže na neodređeno vreme", podsetio je Janković.
Dodao je i da Srpska pravoslavna crkva povoljno prihvata činjenicu da Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova.
