E, pa beše i toj čudo. Tradicionalni treći Niški susreti u Toronto, koji se održaše 23. februara u sali crkve na Riveru.
“Okupismo se, popričasmo se, izigrasmo se, ispevasmo se, pojedosmo, popismo, prikupismo paričke da si pomognemo naš Niš i raziđosmo se sa puno srce do sledeće viđenje.
Ovaj put ni se pridružeše i omladinci (red je, oni će nasledu svija naši dugovi) i ljubitelji na Niš (oni što, kad se upoznavaju, kažu da su iz Niš, a u stvari su iz Leskovac, Vranje, Belu Palanku, Pirot, Aleksinac, Žitorađe, Prokuplje i ostala predgrađa na Niš).
Dobrodošlica neje omanula, ma kakvi. Imali smo dve pogače da se topnu u so! Etno-izložba beše još ubavija nego pre. Starinski predmeti, nošnje, knjige... skoro da neje imalo mesto za sve da se pokaže.
Množina ljudi obukoše majice baš napravljene za ovuj priliku. Na nji uparismo naš Real sa Nišavu i fudbalski klub iz Toronto, sve onako meraklijski.
Domaćice i domaćini sa svoji gurmanski specijaliteti obeliše obraz ki čavka čelo. Tolko beše đakonije da žiri ne mogade ni da proba od sve po malko, pa zaključi da su svi pobedili. Dugo će se priča od salate, pite, podvarci, svadbarski kupusi, sitni kolači…
Imasmo i kviz, da si proverimo kolko poznavamo naš Niš. Pitanja beoše mlogo vrcava, nebeše lako da se odgovori. Čupa ni svira i peva i, Bogami, jedva za pojas zadenu. Mi si pevasmo sas njega i igrasmo kola, i niška i ona druga.
Ovaj put rešismo da skupljamo malo paričke da pomognemo naš Niš. Oskudacija si je tamo, a nas, fala Bogu, i ima ovdi i imamo si. Napunismo kutiju od cipele sas dobrovoljni prilozi. Zdravlje Bože, na leto će se niško porodilište podnovi sa neki aparat što gi fali da se rađa zdravija i srećnija budućnost.
Aj' pa u zdravlje do juni mesec i nišku slavu Sveti Car Konstantin i Sveta Carica Jelena u Milton”
N.T
Foto: Ivana Đorđević
