Nišlije rade na razvoju hardversko-softverskog sistema koji će pružati kompletne informacije o stanju u košnicama, upozoravati na eventualne probleme i davati preporuke za njihovo rešavanje.
Uredjaj na kojem su stručnjaci "Biholda" radili protekle dve godine ovog leta našao se u pčelinjacima i pčelari koji su ga kupili mogu jednim klikom na svom računaru ili telefonu da vide kakvo je stanje u košnicama, da li na ramovima ima meda i koliko, da li ima matice, zapravo sve ono što vide kada sami pregledaju ramove i košnice.
Jedan od osnivača i direktor kompanije "Bihold" Petar Pejić, rekao je za agenciju Beta da će digitalizacija košnica na kojoj ta firma radi za pčelare značiti da neće morati stalno da odlaze do pčelinjaka, da otvaraju svaku košnicu i pregledaju ram po ram.
"Pčelinjaci su vrlo često udaljeni 100 kilometara ili više, ne možete da ih kontrolišete bez zaštitne opreme, a uz to statistika pokazuje da se prilikom kontrole 80 odsto košnica nepotrebno otvara i remeti", kazao je Pejić.
Prema njegovim rečima, tim stručnjaka "Biholda" uspeo je da napravi podove i ramove koji omogućuju da pčelari vide kakvo je stanje u košnicama, a sada to žele da nadograde veštačkom inteligencijom koja će umesto pčelara pratiti ono što se u jednom pčelinjem društvu dogadja.
"Za pčelare koji imaju veliki broj košnica prenaporno je posmatranje svakog rama posebno. Zato razvijamo veštačku inteligenciju koji će to moći u par sekundi da sve pregleda i da upozori ukoliko se u nekoj od košnica dogadja nešto loše", objasnio je Pejić.
On je kazao da su istraživanja u svetu pokazala da pčelama ne smeta izlaganje svetlosnim zracima u odredjenom spektu, da im čak pomaže da prežive u slučaju da su se zatrovale pesticidima i te svetlosne zrake oni koriste za senzore u košnicama.
Prema njegovim rečima, hardver i softver na kojem rade moći će da detektuje i mikro promene koje nisu vidljive "golim okom", što će omogućiti da se predupredi širenje bolesti i uginuće pčela.
"Na zemljinoj kugli je 2016. godine izumrlo 35 odsto pčela, a za većinu se ne zna šta je uzrok. Stalnim praćenjem košnica verujemo da ćemo dati odgovore na mnoga pitanja, ne samo ona koja se odnose na proizvodnju meda", naveo je Pejić.
Dodao je da su već uspeli da pokažu da pčele ne miruju i kada nisu aktivne, pošto tada preslažu med.
„Prvi prototip smo testirali prošle godine u pčelinjaku na Vlasini, a drugi, unapredjeni, u Medjunarodnom centaru za fiziologiju i ekologiju insekata u Keniji. Pokazalo se da mi apsolutno ne remetimo svakodnevno funkcionisanje pčela jer one uopšte i nisu u kontaktu sa elektronikom“, kazao je Pejić.
Tihomir Djurković, takodje jedan od osnivača firme "Bihold", rekao je za agenciju Beta da su ove godine prodali prvih deset uredjaja, a nedavno su ponudili zainteresovanima i drugu generaciju sistema za digitalno pčelarstvo.
"Prodajna cena je niža od proizvodne, ali ne želimo da uredjaj poklanjamo, već da dodje u ruke onih koji zaista žele da ga koriste. Od pčelara koji koriste uredjaj potrebne su nam povratne informacije za dalji razvoj i hardvera i sofvera", istakao je Djurković.
Stručni tim "Biholda" u kome su još Jelena Pejić, Mihajlo Milovanović i Obren Stajić, svojom inovacijom osvojio je do sada brojne domaće i strane nagrade,uz jedinstvenu ocenu da će njihov izum značajno unaprediti pčelarstvo i omogućiti pčelarima bolje rezultate.
Prema njihovim rečima, čitavu "priču" pokrenuli su jer se i sami bave pčelarstvom.
