Saopštavanjem imena dobitnika Novelove nagrade za medicinu počela je sezona Nobelovih nagrada koje se dodeljuju u oblasti medicine, hemije, fizike, ekonomije, knjiženovsti i mira.
Nobelova nagrada za medicinu ove godine je pripala Amerikancima Vilijamu Kelinu (Njilliam Kaelin) i Gregu Semenzi (Gregg Semenza), i Britancu Piteru Retklifu (Peter Ratcliffe) za istraživanje o prilagođavanju ćelija promenljivom snabdevanju kiseonikom, što je važno u borbu protiv raka i anemije, saopštio je švedski Institut Karolinska.
"Osnovni značaj kiseonika poznat je vekovima, ali proces prilagođavanja ćelija promenama nivoa kiseonika dugo je ostao misterija. Ovogodišnja Nobelova nagrada nagrađuje rad koji je otkrio molekularne mehanizme koji su uključeni u prilagođavanje ćelija na promenljivo snabdevanje kiseonikom" u telu, navodi se u saopštenju švedskog intituta.
Nobelovu nagradu za hemiju ove godine su dobili Džon B. Gudinaf, M. Stenli Vitingam i Akira Jošino za razvoj litijum-jonskih baterija, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka.
"Litijum-jonske baterije su napravile revoluciju u našim životima i koristimo ih u svemu, od mobilnih telefona preko laptopova do električnih automobila. Svojim radom ovogodišnji laureat za hemiju postavili su temelj bežičnog društva bez fosilnih goriva", navodi se u saopštenju.
Oni dobijaju i nagradu od 9 miliona švedskih kruna (oko milion evra ili oko sto miliona dinara), zlatnu medalju i diplomu.
Nobelova nagrada za hemiju je nagrada koju godišnje dodeljuje Kraljevska švedska akademija nauka naučnicima raznih polja hemije.
To je jedna od pet Nobelovih nagrada uspostavljenih po testamentu Alfreda Nobela 1895. godine, koje se dodeljuju za izuzetne doprinose u hemiji, fizici, književnosti, miru, fiziologiji ili medicini.
Ovom nagradom upravlja Nobelova zadužbina, a dodeljuje je Kraljevska švedska akademija nauka po predlogu Nobelovog komiteta za hemiju koji se sastoji od pet članova koje je akademija izabrala.
Nagrada se dodeljuje u Stokholmu na godišnjoj ceremoniji 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti.
Nobelovu nagradu za fiziku ove godine su dobili naučnici Džejms Pibls, Mišel Mejor i Didije Keloz za nova shvatanja strukture i evolucije svemira. Švedska kraljevska akademija nauka saopštila je da su "ovogodišnji laureati transformisali naše ideje o kosmosu".
Polovina nagrade pripala je Piblsu sa Univerziteta Prinston u SAD "za teorijska otkrića u fizičkoj kosmologiji".
Teorijski okvir koji je Pibls, rođen u Kanadi 1935, razvio tokom decenija rada temelj je modernog razumevanja istorije univerzuma, od Velikog praska do danas, saopšila je Akademija.
Drugu polovinu dele švajcarski naučnici Mejor (1942) i Keloz (1966), za otkriće egzoplanete.
Mejor (Ženevski univerzitet) i Keloz (Ženevski univerzitet i Univerzitet Kembridž u Britaniji) su 1995. godine otkrili planetu izvan Sunčevog sistema - egzoplanetu koja je orbitirala oko zvezde solarnog tipa, 51 Pegaze.
"Njihovo otkriće značilo je revoluciju u astronomiji i od 1995. je pronađeno više od 4.000 egzoplaneta u Mlečnom putu", navodi se u obrazloženju Švedske kraljevske akademije.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
