Na svetskim internet marketima objavljena je elektronska knjiga POLITIČKI (NE)KOREKTNO! publiciste, novinara i filmskog kritičara Bojana Ž. Bosiljčića, dugogodišnjeg saradnika i člana redakcije lista “Novine Toronto”.
Podeljena u osam poglavlja, knjiga sadrži zbirku od 55 tekstova različitih žurnalističkih formi i izraza (filmske kritike, eseje i intervjue), koji iz raznolikih aspekata i višeznačnih perspektiva okvirno dotiču temu knjige, kroz koju se prepliću film i politika, kao odrazi i nezaobilazni sastavni delovi naših života.
Svi članci, objavljeni u proteklom šestogodišnjem periodu u “Novinama-Toronto”, najvećem listu srpske dijaspore u Severnoj Americi, su napisani pojedinačno i posle uklopljeni kao sastavni delovi jedne skladne tematske celine. Integrišući široki spektar opservacija iz različitih uglova, knjiga izražava promišljanja eksperata (dr Srđa Trifković, Skot Tejlor) i glas naroda.
Napisana u sarkastičnom tonu i (polu)dokumentarnom stilu, ova provokativna knjiga apostrofira skrivenu i tamniju stranu “političke korektnosti”, naspram bleštave spoljašnjosti, razotkrivajući njene obmane i zablude.
Posebnu zanimljivost ove elektronske knjige čini njen jedinstveni pristup u prikazivanju savremenog sveta kroz optiku aktuelne holivudske produkcije “pokretnih slika”, koja je kolonizovala snove publike širom planete.
Knjigu POLITIČKI (NE)KOREKTNO! (ISBN broj: 978-86-6259-088-6) je objavila izdavačka kuća “Nenj Look Entertainment “ iz Beograda i postavljena je u internet prodavnice “iTunes“ i “Google Play“, gde se može nabaviti.
“Novine Toronto” ekskluzivno predstavljaju odlomak iz “Preludija za knjigu”, u kojem je autor Bojan Ž. Bosiljčić nadahnuto izneo svoje kritičke poglede o zadatoj temi:
“Politička korektnost” se nametnula kao najkontroverzniji sociološki fenomen u poslednjih desetak godina, izazivajući brojne polemike i oprečne stavove. Uz svesrdnu podršku Holivuda i bučnu medijsku agitaciju, zašla je u sve pore života i rada, kao instrument za podjarmljivanje, usmeravanje i upravljanje masama i “ispiranje” njihovih mozgova.
“Politička korektnost” vas tera da budete slepi iako vidite, gluvi iako čujete, nemi iako govorite i glupi iako ste inteligentni. To je Tiranija u dugim belim rukavicama sa izveštačenim manirima i nameštenim smeškom! “Učtivost bez granica” je dobila novu (demagošku) formu, kojom se, suštinski, ograničava mogućnost i pravo da otvoreno kažete šta mislite i da to nazovete svima razumljivim rečima, a ne ”uvijenim” vokabularom.
“Onlajn” “Njikipedia” definiše jezičku sintagmu “Political Correctness” (popularna skraćenica PC) kao “termin koji se upotrebljava da opiše jezik, praktične politike ili mere koje su usmerene da se izbegne vređanje ili stavljanje u nepovoljan položaj određenih grupa u društvu”.
Po samoj svojoj ideji, “politička korektnost” možda može da bude zavodljiva, ali je u svojoj realizaciji postala odbojna, “izraubovana”, profanisana i degutantna. Pretvorila se u zatvor za slobodne misli i oruđe koje služi da se ućutkaju oni koji govore istinu. (Samo)ubistvo za intelekt!
Koliko je “politička korektnost” spontana, iskrena i produktivna, a u kojoj meri je isfabrikovana, licemerna i manipulativna? Da li je to svojevrsno globalizacijsko “Sveto pismo” javnog ophođenja i ponašanja, ili je zapravo zamaskirano sredstvo za kontrolu uma i izražavanja, pa čak i zastrašivanja, koje u glavama ljudi izaziva “auto-cenzuru”?
Da li su oni koji se vatreno verbalno zalažu za ”političku korektnost” u stvarnosti izmenili stanje stvari, ili je, suštinski, to ipak samo privid!? Ne čini li vam se da su oni koji su “politički korektni” zapravo “politički koketni” pozeri? Oni su majstori velikih (praznih) reči ali su zato samo šegrti neplodotvorne političke akcije, koji “koketiraju” sa “političkom korektnosti” samo u svrhu vlastitog političkog marketinga, da stvore prijemčivi “imidž” u javnosti.
Da li je “politička korektnost” otišla predaleko i da li je njena pretnja bazičnim ljudskim slobodama stvarna ili imaginarna? Ima dosta onih koji smatraju da se u tome preteralo do samog praga (ne)izdržljivosti. “Politička korektnost” je, izgleda, naprosto – pomahnitala!
Jedni egzaltično tvrde da je “politička korektnost” vrhunac civilizacijskog napretka, a drugi sumnjičavo vrte glavama i smatraju da je to perfidni način razračunavanja sa onima koji se usuđuju da drugačije misle i govore. Nešto kao “Sveta inkvizicija” iz 21.-og veka, čije žrtve “spaljuju” na medijskoj lomači srama, potpaljenoj od strane “CNN”-a i njegovih “filijala”.
Da li je “politički korektno” žigosati one koji su označeni kao “politički nekorektni”? Samo zato što imaju drugačiji diskurs i različiti stav od propisanog “bontona” Novog Svetskog Poretka (ili ispravnije rečeno: Nereda), automatski im se daju isključivo negativne konotacije. Nešto što je okvalifikovano kao “politički nekorektno”, sve više zadobija dimenziju “verbalnog delikta”!
“Politička korektnost” zamenjuje stare predrasude novima, kojima su neka pitanja zabranjena. Zar nije apsurdno, paradoksalno i ironično da “politička korektnost” poziva protiv diskriminacije bilo kakve vrste, a istovremeno diskriminiše one koji imaju vlastito viđenje stvari?
U kojoj meri je “politička korektnost” zaista korektna? Da li je anatemisanje neistomišljenika u skladu sa toliko insistiranom diverzifikacijom, inkluzivnosti, pluralizmom ideja i osnovnim ljudskim pravima? Da li “politička korektnost” ima dvostruke standarde, to jeste vredi za jedno, ali ne i za drugo, odnosi se samo na jedne, ali ne i na druge?
Gromoglasna “politička korektnost“, euforično propagirana od strane ”CNN”-a i Holivuda, je u poslednjih nekoliko godina postala neka vrsta ideološke dogme i sinonima za ”moralno-političku podobnost”. Deluje kao globalizacijska ”bečka škola” ponašanja, sa skupom dirigovanih pravila kojih se treba pridržavati, šta je zabranjeno reći u javnosti, a šta je dozvoljeno, ne samo u politici, nego i u svim drugim sferama života i društva.
“Politička korektnost“ je svojevrsno “Bratstvo i jedinstvo” na mondijalistički način. Ona funkcioniše kao zapadno-demokratska verzija “nacionalnog ključa” eks-Jugoslavije, koji je, ironično, i doprineo njenom raspadu!
Mnogima je već dozlogrdila “politička korektnost“ zato što ne mogu slobodno iskazati šta misle i nazvati ono što ih tišti i frustrira pravim imenom i svima razumljivim rečnikom, jer im se momentalno i neizostavno “lepi” etiketa rasiste, ksenofoba, šoviniste, bigota, mizoginiste, seksiste… U tom kontekstu, “politička korektnost“, često zloupotrebljena, izaziva još dublje stereotipne podele na takozvanu “Liberalnu elitu“ i “Konzervativne populiste”.
Ispitivanje javnog mnenja u Kanadi koje je u avgustu 2016. godine obelodanio nezavisni “Angus Rid Institut” pokazalo je da čak 76% anketiranih smatra da je “politička korektnost” otišla predaleko i da je preterala, pogotovo na polju slobode izražavanja. Pri tome, čak sedam ljudi na svakih deset kažu da cenzurišu same sebe da bi izbegli da eventualno uvrede druge.
I Holivud je, silom prilika, naprasno postao “politički korektan”, iskazujući sluh za novonastalu realnost i raznolikost publike, nastojeći da maksimalno bude transparentan. Fer-plej na holivudski način! Sve u ime Njegovog Veličanstva Dolara.
Diverzifikacija je postala magična reč u svetskoj prestonici “pokretnih slika”. Holivud sve pažljivije odmerava i balansira u svojim filmovima procenat glumaca različite boje kože, etničkog porekla, polne pripadnosti, seksualne orjentacije i “alternativnog” načina življenja. Inkluzivnost bez limita!
Dodela « famoznih«»»»» «»»»»»»»»»»»”Oskara” pretvorila se u veliku farsu. Politika je postala važnija od filma. Naime, “Oskar” se transformisao u manipulativnog političara koji pozlaćene statuete uručuje različitim polnim, etničkim, rasnim i socijalnim grupama, po novoizrađenom holivudskom “ključu”:» za svakoga po nešto, za svakoga po malo, da niko ne bude uvređen, zapostavljen, zaobiđen i previđen. “Oskari” su sve očiglednije rezultat unapred napravljene selekcije, a ne stvarni izraz i merilo umetničkih dostignuća filmskih autora i glumaca.
Ova knjiga, kao aktulena hronika, je i refleksija sadašnjeg vremena koje se sunovratilo u ambis dekadentnosti, devijantnosti, licemernosti, manipulativnosti, vulgarnosti, stupidnosti, inertnosti, pohlepnosti i nasilnosti. Sve glasniji skeptici “«politički (ne)korektno“ upozoravaju: “Biće skoro propast sveta!” Kad pasivna većina nemo ćuti, dešavaju se najgore stvari.
Bojan Ž. Bosiljčić završava «“«piščevu uvertiru“ pozivom:
PROBUDITE SE USPAVANE GLAVE I PROVERITE ŠTA VAM SE DEŠAVA!
Linkovi za knjigu POLITIČKI (NE)KOREKTNO!:
https://play.google.com/store/apps/details?id=nenjlookentertainment.com.politickanekorektnost
https://books.apple.com/us/book/id1484380466
N.T.
