Dok je većina putničkih aviona u svetu i dalje prizemljena zbog korona virusa, avioprevoznici i aerodromi najavljuju mere zdravstvene bezbednosti za povratak putnika koje verovatno očekuje sasvim drugačije iskustvo letenja s proverama temperature, mnogo dezinfekcionih sredstava i obaveznim maskama, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Merenja temperature, roboti za čišćenje i kabine za dezinfekciju uskoro bi mogli biti sinonimi za putovanje avionima, ocenjuje CNN.
Međunarodni aerodrom u Hongkongu mogao bi ponuditi uvid u procedure na aerodromima kada ponovo krenu masovna putovanja, ističe američka televizija, navodeći da se na tom aerodromu isprobava kabina za dezinfekciju celog tela, dok prostore koje koriste putnici stalno dezinfikuju roboti opremljeni sterilizatorom vazduha, kao i ultraljubičastom lampom za sterilizaciju.
U naporu da se smanje rizici prenošenja korona virusa, ali i da bi se putnici uverili da mogu putovati avionima, avioprevoznici uvode obavezno nošenje maski i daju sredstva za dezinfekciju ruku.
Avioprevoznik Džetblu ervejs zahteva od svih putnika da koriste maske ili da na drugi način prekriju lice od 4. maja, čime je, kako ukazuje Ju-Es-Ej tudej, prva američka kompanija koja je uvela takvu obavezu.
Druge američke aviokompanije, kako navodi Ju-Es-Ej tudej, još nisu uvele obavezno nošenje maski u avionima, ali su počeli da obezbeđuju maske putnicima koji ih nemaju. Pored toga, Ameriken erlajns je saopštila da će putnicima od početka maja nuditi maske, kao i maramice i gelove za dezinfekciju.
Dok ministri saobraćaja Evropske unije razmatraju kako da pokrenu aviosaobraćaj, pojedini avioprevoznici tvrde da je ostavljanje praznih mesta u avionima kao mere fizičkog distanciranja beskorisna, pa čak i "idiotska" ideja, ukazuje Politiko.
Lobistička grupa Erlajns for Jurop u pismu ministrima saobraćaja EU navela je da mere fizičkog distanciranja u avionima nisu ni neophodne niti izvodive. Lufthansa, koja je članica te grupe, najavila je da će srednja mesta ostaviti prazna kao privremenu meru, ali sa 90 odsto prizemljenih aviona nemačke kompanije i rekordno niskom potražnjom, to je, kako ukazuje Politiko, sada relativno lako ostvariti.
Sa smanjenjem novih zaraza širom Evrope, vlade gledaju kako da otvore svoje privrede, uz mere opreznosti uglavnom fokusirane na održavanje fizičke distance i izbegavanje većih grupa u zatvorenim prostorima.
Ipak, ukazuje Politiko, lobi grupa avioprevoznika tvrdi da je nemoguće da članovi posade u avionima održavaju distancu od dva metara od putnika, kao i da nema finansijski održivog modele za aviokompanije u kojim bi bile popunjene samo dve trećine mesta u avionima.
Direktor niskobudžetnog prevoznika Rajaner je ocenio da je ideje "idiotska" i rekao da ako mesta u sredini treba da ostanu prazna, onda vlade treba da plate za njih, ali da i s nametanjem takvog rešenja neće biti obezbeđeno fizičko distanciranje.
Stručnjaci, kako ukazuje Politiko, procenjuju da bi obavezne mere fizičkog distanciranja mogle da ukinu jeftini vazdušni saobraćaj.
Kada ljudi ponovo počnu da lete, aviosaobraćaj bi mogao izgledati sasvim drugačije, ocenjuje Blumberg, navodeći da će promene dotaći skoro svaki aspekt letenje pošto se ukinu ograničenja kretanje – od cena karata preko destinacija do izgleda unutrašnjosti aviona.
Pandemija Kovida-19 najavljuje novu eru aviosaobraćaja s većim cenama, manjim brojem ruta i zdravstvenim kontrolama pre bordinga, podvlači Blumberg uz ocenu da je u toku seizmička promena. Na praznim aerodromima, nošenje maski i fizičko distanciranje već ukazuje na promene u ponašanju kod ono malo osoblja i putnika.
Korona virus je zaustavio višedecenijski bum u avijaciji koji je jedan od velikih kulturnih i ekonomskih fenomena sveta posle Drugog svetskog rada. Eksplozija putovanja avionima je smanjila planetu i stvorila nova radna mesta, ali je sada, kako ističe Blumberg, sve to stalo.
Skoro dve trećine od 26.000 putničkih aviona širom sveta je prizemljeno, dok je ugroženo 25 miliona radnih mesta. Prema nekim procenama, prevoznici se suočavaju s manjkom od 314 milijardi dolara od prodaja karata ove godine, dok pojedini šefovi u industriji kažu da bi oporavak mogao trajati dve do tri godine.
Stručnjaci, kako ukazuje Blumberg, kažu da će konfiguracije unutrašnjosti aviona verovatno biti promenjene, pošto će avioprevoznici pokušati da izvuku više novca od putnika, pa će neki unaprediti najskuplja mesta, što će još više istaći razlike između luksuznih delova i ekonomske klase.
Deo aviokompanija bi mogao završiti u delomičnom vlasništvu država ili im makar dugovati novac, pa će verovatno ukinuti marginalne letove i možda povećati cene, dok bi manje poznate kompanije prve mogle nestati, kažu stručnjaci.
S druge strane, navodi Blumberg, video konferencije su zbog virusa sada uobičajene, što bi moglo dovesti do preispitivanja da li su skupovi uživo neophodni, čime bi se takođe mogao smanjiti broj letova, posebno na kratkim destinacijama.
