U komentaru stručnjaka za Balkan Aleksandra Roterta podseća se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2023. godine Grenelu dodelio najviše državno odlikovanje za zasluge.
Grenel je, kako piše dnevnik, kao izaslanik za Balkan u prvom Trampovom mandatu bio odgovoran i za pad tadašnje vlade kosovskog premiera Aljbina Kurtija.
"Političar koji vlada bez otužbi za korupciju, uspeo je da uz pomoć Evropske unije znatno unapredi vladavinu prava, i u tome je Kosovo danas znatno ispred Srbije", ocenuje Rotert.
Rotert piše da je Kurti 2020. godine rekao da je njegova vlada pala "zato što se ambasadoru Grenelu žurilo sa potpiše sporazum" o razmeni severnih delova Kosova za Preševsku dolinu, čemu se Kurti usprotivio.
"To je moglo da izazove lančanu reakciju na multietničkom Balkanu. Deo Bosne u kojem dominiraju Srbi, Republika Srpska, mogla bi npr. da se priposji Srbiji, a Albanci u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori Kosovu", ocenjuje Rotert.
"Takav domino-efekat mogao je da za posledicu ima i oružane sukobe. Ali je plan postalo nemoguće sprovesti jer je Haški tribunal optužio tadašnjeg predsednika Kosova Hažima Tačija za ratne zločine", piše Rotert.
On navodi da "nije nikakva tajna da su vlasti Srbije i RS sa uzbuđenjem prizivale pobedu Trampa" na predsedničkim izborima u SAD, a da je posle njegovog trijumfa lider RS Milorad Dodik u predsedničkoj rezidenciji u Banjaluci priredio čak i proslavu te pobede.
Međutim, niko ne može da predvidi Trampovu politiku, piše Rotert dodavši da je on u prvom mandatu doneo nekoliko iznenađujućih odluka, kao što je naoružavanje Ukrajine efikasnim projektilima Džavelin. Od 2017. je usledilo pooštravanje finansijskih sankcija upravo protiv "secesionistiškog predsednika RS Dodika i negove vlade".
"Postavlja se pitanje da li je Tramp zaista spreman da se kocka sa dva najvažnija mirovna projekta pod vođstvom SAD posle Maršalovog plana - Bosnom i Kosovom, drugim rečima da ih prepusti Srbiji? Ako bi Beograd pokušao da realizuje 'srpski svet', pobednik bi bila Moskva", piše Rotert.
On smatra da su "Vučić i Dodik de fakto predstraža na Balkanu (ruskog predsednika Vladimira) Putina" koji bi u slučaju uspeha tog plana Srbije "dobio značajan uticaj u unutrašnjem dvorištu NATO i EU.
"Takav haos u prilog Moskve učinio bi da Tramp deluje kao gubitnik, slično kao što je za (sadašnjeg predsednika SAD Džozefa) Bajdena bio Avganistan", ocenjuje Roter.
"Bez obzira na Trampovu politiku na Balkanu, EU bi trebalo da ispuni svoju istorijsku odgovornost i izvuče pouke iz teških grešaka 1990-ih godina. Za to bi bilo potrebno značajno pojačanje mirovnih snaga Altea u BiH, i sa britanskim vojnicima, da bi se sprečila srpska secesija i odvratila srpska agresija. Ako EU nije spremna za to, treba da opremi legitimne oružane snage BiH tako da mogu da se odbrane od novog napada", piše u komentaru Aleksandera Roterta u TAZ.
Rotert (Aleksander Rhotert) je politolog koji se od 1991. godine bavi istraživanjem Jugoslavije gde je radio više od dve decenije u UN, NATO, OEBS i Kancelariji visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini.
