Novi izveštaj Vatikana mogao bi zakomplikovati ostavštinu pape Jovana Pavla II zbog ignorisanja crkvenih skandala o seksualnom zlostavljanju u slučaju vašingtonskog kardinala Teodora Mekarika, dovodeći u pitanje i postupak brze kanonizacije jedne od najpoznatijih ličnosti moderne crkve, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Vatikanski izveštaj objavljen prošle nedelje utvrdio je da je Jovan Pavle II zatvarao oči pred prijavama i upozorenjima o kardinalovom višestrukom seksualnom zlostavljanju veroučenika, pobuđujući sumnje u mudrost odluke o brzoj kanonizaciji pokojnog pape, piše londonski Tajms.
Izveštaj na 449 stranica pokazuje da je Jovan Pavle II imenovao Mekarika za nadbiskupa u Vašingtonu 2000, iako je znao da je optuživan za zlostavljanje maloletnika, polni odnos sa sveštenikom i deljenje kreveta s mladim veroučenicima.
Mekarik je tek prošle godine razrešen dužnosti, posle istrage koja je utvrdila da je kardinal seksualno zlostavljao maloletnika.
List pojašnjava da je papa Franja 2014. proglasio Jovana Pavla svecem uprkos neslaganjima zbog procesa priznanja njegove svetosti, odnosno da se Franjin prethodnik, papa Benedikt - koji je 2013. dao ostavku - odrekao petogodišnjeg perioda čekanja za proces kanonizacije, koji se obično primenjuje posle smrti kandidata za sveca.
Novi vatikanski izveštaj predstavlja redak napor ka punoj transparentnosti crkve i utvrđuje da su pape Benedikt i Franja bili svesni različitih aspekata optužbi protiv Mekarika, ali da su početne godine slučaja vezane za 27-godišnji pontifikat Jovana Pavla II što je, ukazuje Vašington post, izazvalo rasprave o ostavštini jedne od najpoznatijih ličnosti moderne crkve.
Izveštaj je pokazao da je Jovan Pavle II bio među mnogim katoličkim sveštenicima u SAD i Rimu koji su čuli različite delove seksualnih skandala kardinala Mekarika a koje često nisu hteli da dublje istraže. Uprkos optužbama, papa je uzdigao je Mekarika u nadbiskupa a potom i u kardinala.
Za vreme Benedikta, Mekarik je zamoljen da napusti položaj nadbiskupa u Vašingtonu i rečeno mu je da se pritaji, navodi izveštaj i dodaje kako je papa Franja pretpostavio da su njegovi prethodnici već proverili optužbe protiv Mekarika ali da ga je razrešio dužnosti pošto se pojavila verodostojna optužba.
Čitav niz optužbi vrteo se oko Mekarika još od 80-tih, na šta su upućivala mnogobrojna pisma upućena biskupima, sveštenicima i papinim pomoćnicima. Izveštaj takođe navodi da se Mekarik zakleo Jovanu Pavlu da su ti izveštaji neistiniti i da nikada nije zlostavljao ili povredio drugu osobu, ukazuje Vašington post.
Autori vatikanskog izveštaja ostavili su mogućnost da je odluka Jovana Pavla II "obojena" njegovim iskustvom u Istočnom bloku, gde je negativna propaganda o sveštenicima korišćena za slabljenje verskih organizacija. Mnogi ipak veruju da je papa Jovan Pavle bio kriv samo zbog toga što je previše verovao čoveku koji ga je zavarao i šarmirao katolike širom sveta.
Otkrića vanrednog vatikanskog izveštaja detaljno su opisala decenije birokratske zamagljenosti i nedostatka odgovornosti mnoštva vrhovnih crkvenih službenika, istovremeno pružajući dokaz kako je crkva nepromišljenom brzinom kanonizovala Jovana Pavla i da je sada uhvaćena u vlastitim "olupinama", piše Njujork tajms.
Nekoliko dana posle smrti pape Jovana Pavla Drugog, 2005. godine, kardinali željni da podupru njegovu konzervativnu politiku, kao i poklonici u Rimu i šire, zalagali su se za njegovu neposrednu kanonizaciju, utapajući tako, naglašava list, upozorenja preživelih seksualnog zlostavljanja i istoričara da je papa uporno zatvarao oči pred zločinima u svojoj crkvi.
Neki istoričari smatraju, napominje Njujork tajms, da će izveštaj o slučaju Mekarik povući određene kočnice u procesu koji je sam papa Jovan Pavle ubrzao - pretvorivši crkvu u efikasnu fabriku kanonizacije. List ističe kako je Jovan Pavle umanjio kriterijume za proglašenje blaženim s dva čuda na jedno i da je 1983. skratio period između smrti neke osobe i početka postupka njene kanonizacije s 50 na pet godina.
Proglasio je više od 480 svetaca, dok je mnoge pripremio omogućivši Benediktu DžVI da kanonizuje na desetine njih. Papa Franja sledio je njihov primer ali je, naglašava list, odlučio da kanonizuje ljude bliže pastirskoj, a manje doktrinarnoj viziji crkve, poput pape Pavla VI i mučeničkog salvadorskog nadbiskupa Oskara Romera.
Papa Franja je prepoznao vlastite neuspehe u verovanju biskupima manje nego žrtvama pa je razrešio kardinala Mekarika, a poslednjih godina je uveo nove crkvene politike kako bi povećao odgovornost. To mnogi crkveni stručnjaci smatraju ispravkama zlostavljanja i gotovo namernog neznanja crkvenih vođa koje su se dogodile za vreme pontifikata Jovana Pavla II, naveo je Njujork tajms.
