Kada se zna da su neke zemlje, kao što su Gana, Gvatemala, Kuvajt, Irak, Pakistan i Avganistan kažnjene zbog toga što su kod njih rukovodstva nacionalnih olimpijskih komiteta birana pod „spoljnim uticajima“, nije teško zaključiti da bi MOK mogao na isti način da reaguje i povodom poslednjih zbivanja u Olimpijskom komitetu Srbije (OKS).
Ukoliko se utvrdi da iza svega stoje politički pritisci, OKS bi mogao da bude suspendovan u članstvu MOK.
Shodno Olimpijskoj povelji, izborni procesi u nacionalnim komitetima moraju da se odvijaju bez „spoljnih uticaja bilo kakve vrste“ (posebno ne politike) a iz nedavnog pisma (5. februara) predsednika OKS Božidara Maljkovića – upućenog sportskim savezima i udruženjima – nedvosmisleno se vidi da je državni vrh Srbije umešan u izbor rukovodstva OKS.
“Ovim vas obaveštavam da se izborni proces u Olimpijskom komitetu Srbije odlaže do daljeg, na insistiranje državnog vrha Republike Srbije. Takođe vas obaveštavam da povlačim svoju kandidaturu za predsednika OKS”.
U njegovom narednom pismu, u kojem ističe da „ne želi da učestvuje u marifetlucima“, naveo je i to da je Izvršni odbor OKS „obavešten o odluci o odlaganju izbornog procesa (u OKS) nakon konsultacija sa Ministarstvom sporta Republike Srbije i nadležnih tela MOK“.
Nije teško zaključiti da se rukovodstvo OKS konsultovalo pre svega sa članom Izvršnog odbora MOK Nenadom Lalovićem, jednim od najuticajnijih funkcionera u svetskom sportu, koji je uvek bio na usluzi i OKS i srpskom sportu, međutim, od njega se ne može zahtevati da u bilo čije ime ugrožava svoj dugo sticani autoritet.
Činjenica da je upravo iz OKS otišlo u javnost pismo u kojem se vidi da izborni proces u toj organizaciji zavisi od državnog vrha, daje za pravo MOK da javno upozori OKS, a zatim i da ga izbaci iz svog članstva ukoliko se ne izbori za autonomno odlučivanje u svojoj kući. Ono što proteklih dana vidimo na delu, školski je primer ponašanja koje vodi ka suspenziji u MOK.
Ma koliko neki tvrdili da MOK nema isti aršin za sve, ne treba zaboraviti da je pre četiri godine ozbiljno pritisnuo Italiju koja je bila pod pretnjom da na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. učestvuje bez nacionalnih obeležja.
Onog trenutka kada je Vlada Italije bila prinuđena da donese dekret kojim garantuje autonomiju svog nacionalnog olimpijskog komiteta, italijanski sport je izbegao i bruku i sankcije. Slično je bilo i sa Grcima.
Međutim, neke druge zemlje, čije vlade nisu marile za upozorenja iz Lozane, time su gurnule svoj sport u sankcije. Tako je MOK u poslednjih dvadesetak godina na nekoliko meseci suspendovao olimpijske komitete Gane, Gvatemale, Kuvajta, Iraka, Pakistana, Avganistana…
Prema Povelji MOK, do suspenzije nacionalnog komiteta može da dođe „ukoliko ustav, zakon ili neki akt bilo kog vladinog tela dovodi do ometanja rada, ili izražavanja sopstvene volje nacionalnog olimpijskog komiteta (skraćeno NOK)“.
U delu koji se tiče delovanja NOK, navedeno je i to da NOK može da „sarađuje sa državnim organima u cilju ispunjavanja svojih misija“, ali da „vlade i drugi državni organi ne smeju da imenuju nijednog člana NOK“.
Naglašava se i to da samim tim što finansira svoj NOK, nijednoj vladi to ne daje za pravo da kreira njegovu politiku.
Da bi se precizno videlo kako MOK inače deluje u ovakvim situacijama, navodimo njegovu odluku iz oktobra 2022, koja se tiče Gvatemale:
“Sportisti Gvatemale ne mogu više da predstavljaju svoju zemlju i da se takmiče pod zastavom/imenom zemlje na Olimpijskim igrama i drugim multi-sportskim događajima; NOK Gvatemale nema pravo da radi kao NOK u skladu da svojom ulogom definisanom Olimpijskom poveljom i neće više primati nikakva finansijska sredstva od MOK…“.
Sport Klub
