Stranke koje čine vlast u Srbiji i dalje imaju dominantnu podršku gradjana na republičkom nivou ali izborno raspoloženje u Beogradu opoziciji daje mogućnost za pobedu pod uslovom da se opozicioni lideri dogovore o zajedničkom nastupu, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je predstavio centar Demostat.
Programski direktor Demostata Zoran Panović rekao je na predstavljanju izveštaja da je medju opozicijom najuticajnija Stranka slobode i pravde (SSP), koja bi ukoliko bi izbori bili održani ovog leta, u Beogradu osvojila 13,3 odsto glasova birača, dok bi vladajuća SNS osvojila 27,7 odsto.
Panović je dodao da se poverenje birača u SSP najviše ogleda u mogućnosti te stranke da kontroliše boračka mesta, navodeći da trenutno samo SNS ima kapacitet da ih kontroliše.
On je podsetio na istraživanje Demostata od pre nekoliko godina, u kom su izneli pojam "tri dvanaestice", odnosno periode smene vlasti na 12 godina počev od vlasti Slobodana Miloševića.
Kako je naveo, tada su smatrani projektom SNS-a, a ocenio je da se opozicija danas "uzda da će te tri dvanaestice dati svoju projekciju".
Panović je kazao da je vidno jače jedinstvo birača nego jedinstvo lidera opozicije.
Sociolog Srećko Mihailović rekao je da su na osnovu ponašanja birača na prethodnim izborima i partijskih lidera u pregovorima oko izbornih uslova, u anketi izdvojene stranke na vlasti, opozicione koje su bojkotovale izbore 2020. godine, kao i on deo opozicionih stranaka koje su učestvovale na tim izborima.
"Stranke koje čine vlast imaju 35 odsto glasova u odnosu na ukupan broj ispitanika dok stranke opozicije koje su bojkotovale prethodne izbore imaju 14 odsto glasova ispitanika. Opozicija koja je učestvovala na izborima ima osam odsto glasova ispitanika a birača koji su skloni opoziciji a nisu imenovali partiju za koju bi glasali ima devet odsto", kazao je Mihailović.
Navodeći da neodlučnih ima oko 13 odsto a apstinenata 21 odsto, Mihailović je ocenio da je "neverovatno" da na izbore izadje 80 odsto gradjana što se kako je podsetio, nije desilo u Srbiji od 90-ih godina.
"Verovatno je da se jedan broj gradjana koji neće izaći na izbore, izjasnio u istraživanju za koju bi stranku glasali", kazao je Mihailović na predstavljanju rezultata ankete u beogradskom Medija centru.
On je dodao da se povezivanjem podataka o izbornim opredeljenjima sa regionalnom pripadnošću pojavljuju "interesantne indicije", ali da se u te podatke ne može imati potpuno poverenje jer je broj ispitanika po regionima mali, mada se vidi da je Beograd "nešto drugo" kada je reč o statusu stranaka na vlasti i opozicionih.
"Naš nalaz govori da samo u regionu Beograda opozicija ima šanse da osvoji većinu ali samo ako naprave dogovor i ostvare sinergetski efekat koalicije", rekao je Mihailović.
Istraživanje je pokazalo i da birači koji su za vlast smatraju u većini da su mediji otvoreni dok gradjani koji podržavaju bojkot opoziciju misle da su zatvoreni.
Mihailović je naveo i da većina ispitanika koji glasaju i za vlast i za opoziciju, smatra da vlast ne treba da prizna nezavisnost Kosova.
Dodao je da stranke na vlasti podržava skoro polovina ispitanika sa nižom školskom spremom, oko trećine onih sa srednjom školom i svaki šesti sa fakultetskim obrazovanjem dok bojkot opoziciju najveće uporište ima medju fakultetski obrazovanim, gde svaki četvrti glasa za njih.
Anketa je pokazala i da penzioneri većinski glasaju za Srpsku naprednu stranku kao i da svaki četvrti medju zaposlenima glasa za stranke na vlasti.
Komentarišući izjašnjavanje penzionera i to da oni većinski glasaju za Srpsku naprednu stranku, Zoran Panović je kazao da je "pogrešno misliti da su to isti penzioneri koji su podržavali Slobodana Miloševića".
Prema njegovim rečima, nisu svi koji su bili protiv vlasti Miloševića sada protiv aktuelne vlasti ali je naveo da oni koji su podržavali Miloševićevu politiku sada podržavaju politiku Aleksandra Vučića.
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević rekao je da samo 40 odsto birača vlasti ima poverenja u parlament, a da istraživanje pokazuje i da nemaju poverenja u sudstvo, na šta po njegovoj oceni najviše utiče negativan stav izvršne vlasti prema sudstvu.
Naveo je da je kod birača opozicije prisutno nepoverenje u Radio-televiziju Srbije, a zneo je i podatak da 60 odsto birača opozicije smatra da je Srbiji za napredak potreban ulazak u Evropsku uniju.
Spasojević je naveo da je kod merenja poverenja nemoguće potpuno podeliti odredjene grupe birača, jer je primetno da su birači stranaka koje su izašle na izbore "izmedju birača tih stranaka i stranaka vlasti".
Istraživanje je sprovedeno tokom druge polovine jula na reprezentativnom uzorku od 1.200 punoletnih gradjana.
