Ovim otkrićem dubokomorskog kiseonika, nazvanog "tamni kiseonik", naučnici su prvi put primetili da se kiseonik može stvoriti bez učešća živih organizama i dovodi u pitanje ono što znamo o nastanku života na Zemlji, naveli su istraživači, prenosi Live Science.
Metalne nodule razbacane po morskom dnu Tihog okeana proizvode kiseonik u potpunoj tami i bez ikakve pomoći živih organizama, otkrivaju nova istraživanja.
"Kada smo prvi put dobili ove podatke, mislili smo da su senzori neispravni, jer je svaka studija ikada sprovedena u dubokom moru videla samo da se kiseonik troši, a ne proizvodi", rekao je vodeći autor studije Endru Svitman, profesor i vođa istraživačke grupe za biogeohemiju pri Škotskom udruženju za nauku o moru (SAMS), navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.
Ali kada su instrumenti nastavili da pokazuju iste rezultate, Svitman i njegove kolege su znali da su "našli nešto revolucionarno i o čemu se nije ni pomišljalo".
Rezultati, objavljeni u časopisu "Nature Geoscience", sugerišu da mali metalni noduli pronađeni u zoni Clarion-Clipperton (CCZ) severnog Pacifika proizvode kiseonik putem elektrolize morske vode, tako što se morska voda razdvaja na kiseonik i vodonik u prisustvu naelektrisanja.
Ovaj naboj može proizaći iz razlike u električnom potencijalu koji postoji između metalnih jona unutar nodula, što dovodi do preraspodele elektrona, navodi se u studiji. Takozvani polimetalni noduli su uobičajeni na ravnim oblastima morskog dna između 3.000 do 6.000 metara ispod površine okeana.
Ovi noduli uglavnom sadrže okside gvožđa i mangana, ali takođe sadrže metale poput kobalta, nikla i litijuma, kao i retke zemne metale (lantanoidi) kao što je cerijum, koji su bitne komponente elektronike i tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika.
Svitman i njegove kolege su prvobitno proučavali potencijalne uticaje rudarenja polimetalnih nodula na ekosistem morskog dna u CCZ, ponornoj ravnici koja se prostire na 4,5 miliona kvadratnih kilometara između Havaja i Meksika.
Kao deo ove procene, tim je izmerio promene u koncentraciji kiseonika koristeći posebne eksperimentalne komore na više lokacija. Nikolas Ovens, direktor SAMS-a, rekao je da je to "jedno od najuzbudljivijih otkrića u nauci o okeanu u poslednje vreme".
"Konvencionalno mišljenje je da su kiseonik prvi put proizveli pre oko tri milijarde godina drevni mikrobi zvani cijanobakterije i da je nakon toga došlo do postepenog razvoja složenih oblika života", rekao je Ovens. Studiju, objavljenu u časopisu Nature Geoscience, delimično je finansirala kanadska kompanija The Metals Company, koja namerava da počne da iskopava nodule u CCZ sledeće godine.
