U Kragujevcu je na veličanstven način proslavljen Dan državnosti, a podeljenost na tom protestu i SNS mitingu u Sremskoj Mitrovici je veštačka kategorija koja samo produbljije jaz između građana, navela je studentkinja Filozofskog fakulteta u "Utisku nedelje".
Spin vlasti da su studentski protesti pokušaj obojene revolucije nije tačan jer studenti ne žele da nasilno menjaju poredak države, već da sistem koji već postoji bude po Ustavu i zakonu, navodi student Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Vukašin Đinović.
Student Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu Aleksandar Krstić ističe da su studenti pokazali šta žele kada kažu da hoće sistem, a student Pravnog fakulteta u Kragujevcu Matija Lazarević kaže da je smešno da studenti objašnjavaju tužiteljki Zagorki Dolovac šta je njen posao, jer se to nalazi u Ustavu i zakonima.
Dan državnosti je prilika da se prisetimo odakle smo, ko smo i kuda idemo, a ovaj praznik izabran je s razlogom kao dan susreta studenata, jer je 1835. donet Sretenjski ustav, kaže student Pravnog fakulteta u Kragujevcu Matija Lazarević.
„Mi smo društvo koje je duboko podeljeno. Studenti traže ispunjavanje zahteva koji su vezani za funkcionisanje institucija. To što se dešavalo u Sremskoj Mitrovici ne bih komentarisao, jer je to de facto politički skup, a mi nismo tu zbog politike, mi smo tu zbog ispunjenja naših zahteva“, naveo je Lazarević.
Juče smo u Kragujevcu imali jedan veličanstven dan, smatra student Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu Aleksandar Krstić.
„Želim da izrazim divljenje za kolege koje su četiri dana šetali iz Beograda, Niša, a i iz Novog Pazara. Studenti time pokazuju mnogo toga – da smo solidarni, da imamo empatiju, da znamo šta zapravo znači država. U Kragujevcu je bio pravi Dan državnosti“, ističe Krstić.
Podela na Kragujevac i Sremsku Mitrovicu
Podeljenost na nas i njih, odnosno na građane na skupu u Kragujevcu i SNS mitingu u Sremskoj Mitrovici je veštačka kategorija koja nam je nametnuta, smatra studentkinja Filozofskog fakulteta na odseku za psihologiju Univerziteta u Beogradu.
„To što se paralelno dešavalo ne znači da su to neki drugi ljudi koji su slavili neki drugi praznik, to smo sve mi i trenutni sistem i medijski mrak samo dalje produbljuje jaz između nas. Ovo je dan svih nas kada treba da shvatimo da smo jedna zajednica, jedan narod“, ističe studentkinja.
Dan državnosti mladi nisu do sada doživljavali kao njihov praznik, te je do sada on zloupotrebljavan u ličnu promociju i bio praznik državnih službenika, smatra student Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Vukašin Đinović.
„Studenti u Kragujevcu su pokazali da je to dan jedinstva čitavog naroda, da možemo da se ujedinimo bez obzira kojoj grupi pripadamo, da smo tu svojevoljno – što najviše razlikuje ova dva skupa“, rekao je on.
Studenti su shvatili koliki je značaj Ustava onda kada su shvatili koliko je kršenje Ustava postalo problematično i zato jedan od zahteva studenata jeste da institucije rade i da se Ustav ne krši, navodi Đinović.
Sretenjski ustav nas podseća koliko je podela vlasti bitna jer je on i doneo tu načelnu podelu vlasti, ali je to u našem društvu pomešano, kaže Lazarević.
„Čini se da u našem društvu ne možemo da razdvojimo koja vlast gde počinje, a gde se završava. Ustav je zato i bitan jer je osnova društveno-političkog uređenja, državno-pravnog poretka i akt koji ograničava vlast“, objašnjava student.
Lazarević kaže da veruje da su neki ljudi možda došli dobrovoljno u Mitrovicu, ali da se u Kragujevcu videlo zajedništvo i jedinstvo.
„Nadam se da ćemo uskoro moći zajedno to svi da ostvarimo. Verujem da će i na narednim protestima biti pozvani svi građani, kao u Kragujevcu, bez obzira na njihovo političko opredeljenje, jer se mi politikom ne bavimo“, ističe Lazarević.
Komentarišući izjavu predsednika Vučića na mitingu u Sremskoj Mitrovici da je „Srbija napadnuta“, student Krstić kaže da je ona kontradiktorna.
„U medijima koji su dostupni većini građana, verovatno Srbija jeste napadnuta. Ja takođe smatram da je Srbija napadnuta već 30 godina, ali studenti imaju veliku nadu i jasnu nameru da našu Srbiju odbranimo od onih koji su je napali.
Studenti nisu ti koji su napali Srbiju i studenti apsolutno nisu ničijii plaćenici. Kada sam čuo izjave vrha vlasti, pitao sam se kako misle da meni neko može da da par hiljada i da svako od nas se svake nedelje mrzne na hladnoći zarad neke svote koja je mizerna. To odakle oni polaze mnogo više govori o njima nego o nama“, ističe Krstić.
Srbija je napadnuta od strane ljudi koji pristupaju institucijama, navodi student.
„Dozvolili smo da neki ljudi preuzmu vlast i da u njihove ruke dođe naša budućnost i da su ti ljudi pronašli mesto svoje u moru nekog nemanja snage naših roditelja i mlađih od njih i rekli – sada ćemo da radimo šta nam je volja“, navodi Krstić.
Jedini vid napada na našu državu jeste od strane korupcije i u vidu pasivizacije, smatra studentkinja.
„Neke osobe će ovo percipirati da smo mi nekog napali, ali to je odbrana od pasivizacije i dizanje glasa i stavljanja tačke na taj pristup da je to tako jer mora tako. Možda to sada deluje malo napadnije što smo glasni i ne dozvoljavamo da nas neko utiša, i zato to može da se percipira kao napad, ali ja verujem da je to odbrana“, navodi ona.
Da li su studentski protesti obojena revolucija?
Govoreći o spinu vlasti da su studentski protesti obojena revolucija, studentkinja kaže da ovo ne može biti obojena revolucija jer se oni ne bore protiv ove vlasti.
„Još jedan razlog zašto ne može biti obojena revolucija jeste i pitanje vlasti koje se provlači – odakle njima novac za to. Nameće se narativ da smo mi strani plaćenici, a ustvari svi resursi koje su studenti dobili potiču od građana.
Oni su nam donosili sve potrepštine koje su nam potrebne – hranu, lekove, higijenu… Sva hrana na protestima potiče od ljudi, poljoprivrednici su nam više puta kuvali, bake i deke nam donose hranu i kolače, tu su i bajkeri. Kada se poteže to pitanje novca, to je novac građana Srbije koji su odlučili da ga ulože u nešto što su odlučili da zaista vredi i da ga ulože u mladost i budućnost“, kaže student Đinović.
Studenti ne žele da menjaju poredak države, već da sistem bude po Ustavu i zakonu.
„Mi tražimo poštovanje onoga što već postoji, a ne neku nasilnu promenu“, ističe Đinović.
Revolucija podrazumeva nasilje, a upravo su studenti su ti koji trpe nasilje jer su na njih išli kolima i napadali ih na protestima, kaže Lazarević.
„Revolucija podrazumeva pravni diskontinuitet, odnosno negiranje svih zakona i ustava koji su važili pre i stvaranje novog pravnog poretka. Mi to ne želimo, ja mislim da naši zakoni i Ustav nisu toliko loši već da je problem primena. Mi pozivamo na primenu, a ne na neku revolucionarnu promenu“, navodi student Pravnog fakulteta.
U čemu leži snaga studenata?
Studenti su pokazali šta znači funkcionisanje sistema, plenum predstavlja telo svih studenata, a postoje i radne grupe koje imaju svoje ingerencije i pita se za svoja pitanja, objašnjava Krstić.
„Studenti su pokazali šta hoćemo kad kažemo da hoćemo sistem“, navodi student.
Ono što je glavno oružje studenata jeste to što ih ima sa svih fakulteta, iz svih grana i struka, navodi Đinović.
„Tako su, na primer, studenti PMF-a u Novom Sadu kada su izašle ponude za jeftine stanove tačno procentualno razložili tu ponudu i zašto ona ipak nije tako dobra. Kolege sa FTN-a i Građevinskog su pronašle šta tačno od dokumentacije fali. Naša snaga leži u tome što pokrivamo sve sfere društva i tako uspevamo da razbijemo svaku manipulaciju i svaki spin koji ova vlast pokuša“, kaže student Prirodno-matematičkog fakulteta.
Zahtevi studenata, njihove želje i nadanja su javni, te bilo koja vrsta dijaloga, diskusije i nalaženja na pola puta nisu relevantni, ističe studentkinja.
„Smatramo da je veoma jasno ono što treba da se ispuni, ko treba da ga ispuni i na koji način, i da tu nema mesta za dogovaranja i nalaženje poluispunjenja“, objašnjava ona.
Zašto se odbija dijalog sa vlastima i Zagorkom Dolovac?
Glavni problem kod dijaloga između trenutne vlasti i studenata jeste što je glavni prostor za dijalog medijski prostor, a aktuelna vlast u tom prostoru servira neku svoju „istinu“, smatra Krstić.
„U trenutku kada imamo televizije sa nacionalnom frekvencijom, od kojih samo na RTS-u možemo da vidimo delić istine na studentskoj strani, a četiri televizije pored toga nijedan sekund ili 15 sekundi prikažu nešto što je sve samo ne istina, i onda nas pozivate na dijalog – ne znam koji čovek sa iole pameti bi želeo takav dijalog“, navodi student.
Institucije koje studente pozivaju na dijalog nisu institucije kojima se oni obraćaju, kaže Đinović.
„Mi se obraćamo sudstvu, tužilaštvu, mi od njih tražimo da nam ispune zahteve a ne od institucije predsednika Srbije. Naši zahtevi su toliko jasni da nije potreban dijalog ni sa kim. Posebno ne želimo da prihvatimo dijalog koji dolazi od strane institucije koja nije nadležna da o tome pregovara“, navodi Đinović.
„Smešno je da mi studenti objašnjavamo tužiteljki šta je njen posao, ona ima po Ustavu i po zakonima, ako može da se uveri šta treba da čini i radi. Ni u kom slučaju ne treba da prihvatimo takvu vrstu dijaloga, samo neka vidi šta je njena nadležnost i neka uradi ono što mi tražimo mesecima, a ti zahtevi su vezani upravo za njen posao“, poručuje student Pravnog fakulteta Lazarević.
Student Đinović ističe da je rizik od propuštanja ličnih planova zanemarljivo mali u odnosu na to da prolazimo gradom i razmišljamo da li će nam deo zgrade, nadstrešnice ili fasade pasti na glavu.
„U trenutku kad su nam životi ugroženi, mislim da je to najvažnije. U poređenju sa tim rizikom svi ostali rizici su mali, zanemarljivi. Mi se borimo za budućnost, da ne moramo da pobegnemo iz države, već da je svi zajedno formiramo. Ako ta borba za budućnost podrazumeva par meseci žrtve, ta žrtva jeste adekvatna da bismo imali život u državi koja će biti uređena i u kojoj će sistem funkcionisati“, istakao je Đinović.
Valentina Todorović/Nova
