Poljski list "Žečpospolita" čak smatra da zbog političko-ekonomske krize kako u Francuskoj, tako i u Nemačkoj, "osovina Berlin-Pariz više nije ključna za EU i uz to, kao posledica ukrajinskog rata, je izrastao drugi centar moći nordijskih, baltičkih zemalja i Poljske".
EU utemeljena "unapred na dogovoru Berlina i Pariza o ključnim pitanjima više nije dovoljna ni valjana", misli poljski dnevnik.
I francuski i drugi mediji u EU smatraju da je i položaj samog francuskog predsednika Emanuela Makrona doveden u pitanje i da može uslediti njegova ostavka.
Nemački sajt "Eurointelidžens" upozorava da "padom francuske vlade sad sledi rasulo".
Mnogi analitičari izražavaju veliku bojazan da Evropska unija neće biti u stanju da se zbog krize osovine Berlin-Pariz sučeli s ukrajinskim ratom i prema Evropi nimalo naklonjenom novom američkom predsedniku Donaldu Trampu.
Londonski nedeljnik "Ekonomist" navodi da je "Francuska uronila u nepoznato...nema budžeta, nema vlade, teško je sagledati kako duboka politička kriza u Francuskoj može da se reši".
Iz redova nemačke Demohrišćanske stranke, koja je glavni favorit na predstojećim izborima u Nemačkoj u februaru, ipak stiže poruka da se "Evropa ne može lišiti Francuske, iako je pad Barnijeove vlada unekoliko i hipoteka na stabilnost Evrope".
Italijanski list "Korijere dela sera" stavlja do znanja da je "makronizam umro" i da je pokušaj predsednika Makrona da ponovo stvori uporište u političkom centru propao.
Analitičar nemačko-francuskog instituta Mark Ringel upozorava da je "do urušavanja Francuske i Nemačke došlo u kritičnom trenutku kad moramo da se sučelimo s nizom problema, od komercijalnih zategnutosti s Kinom do povratka Trampa, a što zahteva snažnu Evropu".
"Ali ako je Francuska politički blokirana isto kao i Nemačka, kako je moguće ići dalje?", pita analitičar instituta iz Ludvigsburga.
