Srbija je i dalje jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja, a vladine mere podrške za ublažavanje posledica pandemije korona virusa nisu poboljšale položaj građana koji su u najvećem riziku od siromaštva, rečeno je na predstavljanju izveštaja SeCons grupe za razvojnu inicijativu o siromaštvu u Srbiji.
"Neke društvene grupe poput onih koji nemaju lična dokumenta, uključujući beskućnike, izbeglice, ali i decu, su izostavljene u dodeli pomoći", rekao je predstavnik SeCons grupe Slobodan Cvejić.
On je ocenio da državna pomoć nije stigla do onih kojima je bila najpotrebnija i zbog toga što je mere socijalne politike sprovodilo Ministarstvo finansija, a ne Ministarstvo socijalne zaštite.
"Podela državne pomoći koja nije bila usmerena na najugroženije grupe dovela je do još veće nejednakosti među građanima u Srbiji", rekao je Cvejić.
Podsetio je da je stopa rizika od siromaštva u Srbiji u 2020. godini, prema podacima Reopubličkog zavoda za statistiku, u 2020. godini iznosila 21,7 odsto, što je za 1,5 odsto manje nego u prethodnoj godini.
Programska direktora SeCons grupe Marija Babović je izjavila da je u ovoj godini povećana zaposlenost, ali da nije dostignut nivo zaposlenosti od pre pandemije.
Ona je dodala da su neformalno zaposleni bili na najvećem udaru jer nemaju ugovor o radu i regulisano zdravstveno osiguranje, a pored njih i Romi, samohrani roditelji, stariji građani i mladi.
"Jednokratna pomoć države samo punoletnim građanima je bila politički motivisana, jer su oni glasači, a nisu je dobile porodice sa više dece, kojima je pomoć najpotrebnija", istakla je Babović.
Dodala je to što stariji građani nemaju iskustva u korišćenju interneta bilo prepreka da mnogi od njih ostvare pravo na isplate pomoći iz državne kase.
SeCons grupa je istraživanje "Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021" uradila uz podršku Fonda za otvoreno društvo.
Vršilac dužnosti direktora Fonda Miodrag Milosavljević je rekao da je za smanjenje siromaštva važno kvalitetnije i dostupnije obrazovanje, unapređenje zdravstvene zaštite i veća zaposlenost, kao i bolje sagledavanje primene javnih politika na marginalizovane grupe.
