U odluci da državljani Srbije ne mogu da uđu u Crnu Goru verovatno se manje radi o zaštiti od korone, a više o sporu oko Srpske pravoslavne crkve, ocenjuje nemački list Zidojče cajtung, prenosi Dojče vele.
List navodi da je virus korone do sada manje pogodio jugoistočnu Evropu nego neke druge delove Evrope, između ostalog i zato što je više zemalja tog regiona rano uvelo restriktivne mere i zatvorilo granice ali sada, kako se dodaje, ublažavanje tih mera dovodi do sukoba.
Uz podsećanje da je "Vlada Crne Gore odlučila da 1. juna ponovo otvori granice, za državljane mnogih evropskih zemalja, uključujući Hrvatsku, Albaniju, Grčku i Sloveniju" ali da su "Srbija i BiH, koja je delom srpska, izričito isključene", minhenski dnevnik prenosi oštre reakcije ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića i premijerke Ane Brnabić iz kojih se "vidi ogorčenost, ali ne i namera da se uzvrati istom merom".
"Da li se selektivna zabrana ulaska u Crnu Goru zaista pre svega odnosi na suzbijanje širenja korone? Pandemija Kovida-19 nije značajnije pogodila Srbiju i BiH nego druge zemlje jugoistočne Evrope. Vlade obe zemlje slute da iza toga pre stoje politički razlozi" piše Zidojče cajtung.
List dodaje da se ponovno rasplamsava sukob između Crne Gore i Srbije, koji je tokom korona-krize samo privremeno bio suzbijen i podseća da je od kraja decembra, desetine hiljada ljudi u Crnoj Gori redovno protestovalo protiv novog verskog zakona koji je usvojio parlament i da su ulični protesti nekoliko puta bili nasilni.
"I u glavnom gradu Srbije je bilo nereda, na primer, kada su hiljade navijača Crvene zvezde marširale prema crnogorskoj ambasadi, ispalile vatromet na zastavu na krovu i skandirale da ’Milu lopovu neće ostaviti svetinje'", prenosi Zidojče cajtung.
List ocenjuje da je "od početka bilo jasno da se sukob ne odnosi samo na crkvu i nekretnine".
"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je pomoć crkvi koja se u susednoj zemlji našla u nevolji i ponovo govorio o jedinstvu srpskog naroda. Đukanoviću je to pak ojačalo uverenje da Srpska pravoslavna crkva deluje kao politička organizacija i sprovodi velikosrpsku politiku", piše nemački list.
Dnevnik podseća da je "nakon što je vlada u Crnoj Gori zbog pandemije korone zabranila jedan skup, Srpska pravoslavna crkva prekinula svoje protestne marševe" ali je "sredinom maja, tokom procesije u Nikšiću, tužilaštvo uhapsilo vladiku i nekoliko sveštenika zbog kršenja zabrane okupljanja" što je "izazvalo proteste u raznim gradovima tokom kojih je povređeno nekoliko policajaca i demonstranata".
"Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Irinej, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Vučićem rekao je da vlada Crne Gore očigledno hoće da uradi ono što je nekada radio fašistički ustaški režim u Hrvatskoj: da progoni srpski narod i da uništi Srpsku pravoslavnu crkvu", piše list uz ocenu da "takva retorika budi sumorne uspomene na propagandu koja je u regionu podstakla ratove devedesetih".
Navodi se takođe da "neki analitičari polaze od toga da obe strane imaju interes da održavaju sukob, jer tako mogu da skrenu pažnju svog stanovništva od ekonomskih problema sa kojima se suočavaju obe zemlje – i koji su se zbog korone samo pojačali".
"Za Crnu Goru, malu državu na jugoistoku Jadrana, turizam je jedan od najvažnijih izvora prihoda. Odluka o ponovnom otvaranju granica vođena je nadom da će taj sektor oživeti. Ali efekat će verovatno biti umanjen: Jedan ne tako mali deo stranih gostiju u Crnoj Gori obično dolazi iz Bosne i Hercegovine i Srbije", podseća na kraju ugledni nemački list, prenosi DV.
